Дела апостолска

А Савле је одобравао његово убиство. Уонај дан наста велико гоњење цркве јерусалимске: осим апостола, сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским.

Побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим.

А Савле се трудио да уништи цркву: ишао је по кућама, вукао је људе и жене и предавао их је у тамницу.

А који се расејаше, пролажаху и проповедаху реч.

Тако дође Филип у главни град Самарије и проповедаше им Христа.

Народ је једнодушно пазио на речи Филипове, јер је видео знаке што их је чинио.

Јер из многих с нечистим духовима излажаху ови с великом виком, и многи узети и хроми оздравише.

И наста велика радост у граду ономе.

А човек неки, по имену Симон, још од пре је чарао у граду и доводио у чудо народ самаријски, говорећи да је он неки велики човек.

Овога слушаху сви, и мало и велико, и говораху: Ово је "велика" сила Божја.

А слушаху га зато што их је већ дуго времена чинима удивљавао.

А кад повероваше Филипу, који је проповедао о царству Божјем и о имену Исуса Христа, кршћаваху се и људи и жене.

Па и сам Симон поверова, крсти се и оста код Филипа; и кад виде знаке и чудеса велика, дивљаше се врло.

А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму, да је Самарија примила реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.

Ови сиђоше и помолише се Богу за њих да приме Духа светога;

јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име Господа Исуса.

Тада метнуше руке на њих и они примише Духа светога.

Кад Симон виде да се Дух даје полагањем руку апостолских, донесе им новаца

и рече: Дајте и мени ову власт, да, кад метнем руке на кога, прими Духа светога.

А Петар му рече: Новци твоји да пропадну с тобом! што си помислио да се дар Божји за новац може добити.

Нема теби дела у овоме, нити ти припада ово, јер срце твоје није право пред Богом.

Поправи се, дакле, и помоли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога.

Јер те видим да си у гркој жучи и у оковима греха.

А Симон одговори и рече: Помолите се ви Господу за мене, да не наиђе на мене ништа од овога што сте рекли.

А кад посведочише и казаше реч Господњу, вратише се у Јеруслим, пошто су у многим селима самаријским приповедили еванђеље.

А анђео Господњи рече Филипу: Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст.

И устаде и оде. И, гле, један Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије, царице етиопске, који је био над свим њеним благом, беше дошао у Јерусалим да се помоли Богу,

па се враћаше, сеђаше на колима својим и читаше пророка Исаију.

А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.

А Филип притрча и чу га где чита пророка Исаију, па рече: А разумеш ли што читаш?

А он рече: Како бих могао, ако ме ко не упути? И позва Филипа да се попне и седне с њим.

А место из писма које је читао, беше ово: "Као овца одведе се на клање, и као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих.

У његову понижењу укиде се суд његов. Потомке његове ко ће избројати? Јер се узима са земље живот његов".

Онда ушкопљеник рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за кога другога?

А Филип отвори уста своја и, почевши од овога писма, проповеди му Исуса.

Како иђаху путем, дођоше на неку воду, и ушкопљеник рече: Ево воде! Шта ми смета да се крстим?

...

И заповеди да стану кола, и уђоше обојица у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га.

А Филип се нађе у Азоту, и, пролазећи, проповедаше еванђеље свима градовима, док не дође у Кесарију.