Дела апостолска

А Савле је још увек дисао претњом и убиством на ученике Господње, па оде до првосвештеника

и измоли у њега писма за Дамаск, на синагоге: ако кога нађе од ове науке, људе и жене, да их свезане доведе у Јерусалим.

Путујући, дође близу Дамаска. И уједанпут га обасја светлост с неба;

паде на земљу и чу глас где му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш?

А он рече: Ко си, Господе? А овај: Ја сам Исус, кога ти гониш.

Него устани и уђи у град, и казаће ти се шта ти ваља чинити.

А људи који иђаху с њим, стајаху неми, јер су глас чули, али никога нису видели.

Савле уста од земље, и кад је отворио очи своје, ништа није видео. Узеше га, дакле, за руку и уведоше у Дамаск.

И био је три дана слеп, нити је јео нити је пио.

А у Дамаску беше један ученик по имену Ананије. И рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!

А Господ њему: Устани и иди у улицу која се зове "права", и потражи у дому Јудином Таршанина по имену Савла. Сад се баш моли Богу.

И виде човека по имену Ананију где уђе и метну руке на њега да прогледа. -

А Ананија одговори: Господе, од многих чух за овога човека колика зла почини твојим светима у Јерусалиму.

И овде има власт од првосвештеника да веже све који призивају име твоје.

А Господ му рече: Иди, јер ми је он оруђе избрано: да изнесе име моје пред незнабошце, цареве и синове Израиљеве.

Ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.

И Ананија оде, уђе у кућу и метну руке на њега и рече: Савле брате, Господ Исус, који ти се јавио на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Духа светога.

И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и прогледа; и уста и крсти се,

и пошто једе, окрепи се. Био је неколико дана с ученицима који беху у Дамаску,

и одмах је по синагогама проповедао Исуса, да је он Син Божји.

А сви који слушаху, чуђаху се и говораху: Није ли ово онај што у Јерусалиму гоњаше оне који призивају име ово, а и овамо је за то дошао, да их повезане води првосвештеницима?

А Савле биваше све јачи и забуњиваше Јудеје који живљаху у Дамаску, доказујући да је ово Месија.

После подужег времена договорише се Јудеји да га убију.

Али Савле дознаде њихову намеру. Дан и ноћ чували су врата да би га убили.

А ученици његови узеше га ноћу и спустише га у једној котарици преко зида.

А кад дође у Јерусалим, огледаше да се придружи ученицима; но сви га се бојаху, јер не вероваху да је (заиста) ученик.

Отада је с њима улазио и излазио у Јерусалиму и учинио је слободно у име Господње.

Говорио је и препирао се и с Јелинистима; а они гледаху да га убију.

А када браћа дознаше ово, сведоше га у Кесарију и отпустише у Тарс.

И тако је црква по свој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру; напредовала је, живела је у страху Господњем и умножавала се утехом светога Духа.

А кад Петар обилажаше све, дође и к светима који живљаху у Лиди.

Онде нађе једног човека по имену Енеју, који је већ осам година лежао на одру; био је узет.

И рече му Петар: Енеја, исцељујете Исус Христос. Устани и простри себи! И одмах уста.

И видеше га сви становници Лиде и Сарона, и обратише се ка Господу.

А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, што значи Газела. Ова беше пуна добрих дела и милостиња што их чињаше.

Оних дана разболе се и умре. Окупаше је и метнуше у горњу собу.

Како је, пак, Лида близу Јопе, и ученици чуше да је Петар онде, посташе два човека до њега молећи га: Не оклевај да дођеш до нас!

А Петар уста и отиде с њима. И кад дође, одведоше га у горњу собу, и приступише му све удовице лачући и показујући доње и горње хаљине што их је радила Газела док је била с њима.

Петар изгна све напоље, клече на колена и помоли се Богу; па се окрену телу и рече: Тавито, устани! А она отвори очи своје, и кад виде Петра, седе.

И пружи јој руку и подиже је. Тада дозва свете и удовице и показа је живу.

Ово се разгласи по свој Јопи, и многи повероваше у Господа.

И оста дуже времеан у Јопи, у некога симона кожара.