Посланица Римљанима

Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за њих јесте, да се спасу.

Јер, не познајући праведности Божје и гледајући да своју (праведност) утврде, не покорише се праведности Божјој.

Јер је Христос свршетак закона, да се оправда сваки који верује.

Јер Мојсије пише за праведност која је од закона. "Који човек чини (њу), живеће од ње".

А праведност од вере овако говори: "Не говори у срцу своме: Ко ће се попети на небо?" то јест да сведе Христа,

или: "Ко ће сићи у бездан?" то јесте да изведе Христа из мртвих.

Него шта говори она? "Близу ти је реч, у устима твојим и у срцу твоме", то јест реч о вери, реч коју проповедамо.

Ако, дакле, признајеш устима својим да је Исус Господ и верујеш у срцу своме да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен.

Јер се срцем верује и постаје праведан,а устима се признаје и спасава.

Јер писмо каже. "Који год верује у њега, неће се постидети".

Јер нема разлике међу Јудејином и Грком: један и исти је Господ свих и богат за све који га призивају,

јер: "Који год призове име Господње, спашће се".

А како ће призвати онога у кога не верују? Како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће чути без проповедника?

А како ће проповедати ако нису послани? Као што стоји написано: "Како су миле ноге оних који јављају добро!"

Али (,дакако,) не послушаше сви еванђеља: јер (већ) Исаија говори: "Господе, ко верова нашој проповеди?"

Дакле, вера бива од проповеди, а проповед заповешћу Христовом.

Него питам: Зар нису чули? Та "по свој земљи отиде глас њихов и до крајева света речи њихове".

Него питам: Зар није разумео Израиљ? Први Мојсије говори: "Ја ћу вас раздражити ненародом, народом неразумним расрдићу вас".

А Исаија слободно говори: "Нађоше ме који ме не тражише, јавих се онима који не питаху за ме".

А Израиљу говори: "Ваздан пружах руке своје народу непослушну и непокорну".