Посланица Римљанима

Слабога у вери примајте, (али) не да судите (његовим) мислима!

Један верује да сме свашта јести, а који је слаб, једе (само) зеље.

Који једе, нека не презире онога који не једе, и који не једе, нека не осуђује онога који једе, јер га је Бог примио.

Ко си ти да судиш туђему слузи? Своме господару стоји или пада! Али ће стајати, јер је Господ кадар усправити га.

Један разликује дан од дана, другоме су сви дани једнаки: сваки нека је (само) тврдо уверен у своје мишљење!

Који пази на дан; Господу пази, и који једе, Господу једе: јер захваљује Богу. И који не једе, Господу не једе, и захваљује Богу.

Ниједан од нас не живи себи, и ниједан не умире себи:

ако живимо, Господу живимо, ако умиремо, Господу умиремо: било, дакле, да живимо, било да умиремо, Господњи смо!

Јер за то Христос умре и оживе, да овлада и мртвима и живима.

Јер стоји написано: "Тако ми живота, говори Господ, мени ће се поклонити свако колено, и сваки ће језик славити Бога".

Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.

Зато да не осуђујемо више један другога, него боље ово гледајте, да не постављате брату спотицања или саблазни.

Знам и уверен сам у Господу Исусу, да ништа није погано по себи: само ономе који мисли да је што погано, ономе је (заиста) погано.

Ако је, наиме, брат твој због јела жалостан, већ се не владаш по љубави. Не губи јелом својим онога за кога је Христос умро!

Да се не хули на ваше добро!

Јер царство Божје није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Духу светоме.

Који овим служи Христу, угодан је Богу и ваљан људима.

Тако, дакле, да се старамо за мир и за свој напредак.

Не руши дела Божјега због јела! Све је чисто, али је зло за човека који једе са спотицањем.

Добро је не јести меса, не пити вина и не чинити оно на што се твој брат спотиче.

Веру што је имаш, имај је за себе пред Богом! Благо ономе који не осуђује себе за оно што нађе за добро!

А који сумња, осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а што год није по вери, грех је.