Посланица Римљанима
Римљанима, глава 15
Ми јаки дужни смо слабости слабих носити, и не себи угађати.
Сваки од нас ближњему да угађа на добро, за напредак.
Јер и Христос не угоди себи, него, као што је написано: "Ружења оних који руже тебе, падоше на ме".
Јер, што се напред написа, за наш се наук написа, да наду имамо стрпљивошћу и утехом писма.
А Бог, који даје стрпљивост и утеху, да вам да да сложно мислите по вољи Христа Исуса,
Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа.
Зато примајте један другога, као што и Христос прими вас на славу Божју!
Мислим, наиме: Христос је био слуга обрезаних истине ради Божје, да утврди оцевима дана обећања,
а незнабошци славе Бога за милост, као што стоји написано: "Зато ћу те славити међу незнабошцима и певаћу име твоје".
И опет говори (писмо): "Веселите се, незнабошци, с народом његовим!"
И опет: "Хвалите Господа сви незнабошци, и нека га славе сви народи!"
И опет Исаија говори: "Доћи ће изданак Јесејев и који устаје да влада над незнабошцима, у њега ће се уздати незнабошци".
А Бог, који даје наду, да вас испуни сваке радости и мира у вери, да силом Духа светога имате изобиље у нади.
А ја сам и сам уверен за вас, браћо моја, да сте и сами пуни доброте, напуњени свакога знања, кадри и један другога научити.
На неким местима писах вам слободније, (али само) да вам опет напоменем, по благодати која ми је дана од Бога,
да будем слуга Христа Исуса за незнабошце, који као свештеник служи еванђељу Божјем, да буду незнабошци принос угодан (и) освећен Духом светим.
Могу се, дакле, у Христу Исусу хвалити пред Богом.
Јер се нећу усудити да кажем што што није Христос учинио кроз мене ради послушности незнабожаца, речју и делом,
силом знака и чудеса, силом Духа светога: тако да сам од Јерусалима и наоколо па све до Илирика напунио еванђељем о Христу.
Али сам се старао да не проповедам онде где је Христос већ познат био, да не бих зидао на туђем темељу,
него, као што стоји написано: "Видеће (га) они којима није јављено за њега, и који нису чули, разумеће (га)".
То ме и задржи много пута да не дођем к вама.
А сад, не имајући више места у овим крајевима, а имајући од много година жељу да дођем к вама,
(доћи ћу вам) кад пођем у Шпанију. Јер се надам да ћу вас успут видети и да ћете ме ви отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас.
А сад идем у Јерусалим да послужим светима:
јер Македонија и Ахаја одлучише да скупе неку помоћ за сиромахе свете који живе у Јерусалиму.
Они одлучише, а и дужни су им. Јер, кад незнабошци добише део у њихову духовном имању, дужни су и они њих својим земаљским имањем помоћи.
Кад, дакле, свршим ово и предам им овај плод, поћи ћу преко вас у Шпанију.
А знам да ћу, кад дођем к вама, доћи с обилним благословом Христовим.
Али вас молим, браћо, Господом нашим Исусом Христом и љубављу Духа, да ми помогнете у борби молећи се Богу за ме,
да се избавим од неверних у Јудеји и да моја служба за Јерусалим буде по вољи светима,
па да вам, по Божјој вољи, с радошћу дођем и одморим се код вас.
Бог мира нека је са свима вама! Амин.
