Посланица Римљанима
Римљанима, глава 3
Шта је, дакле, бољи Јудејин (од других људи)? Или што помаже обрезање?
Много, свакојако. Прво: њима су поверене речи Божје.
Јер како? Ако неки изневерише, хоће ли њихова неверност уништити Божју верност?
Боже сачувај! Него: Бог је истинит, а сваки човек лажа, као што је написано: "Да се покажеш праведан у речима својим и да победиш кад ти суде".
А кад наша неправедност показује Божју праведност, шта ћемо рећи? Је ли Бог неправедан кад се срди? Људски говорим.
Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?
И кад се истина Божја мојом лажју показа великом не славу његову, зашто ми се онда још као грешнику суди?
И хоћемо ли, као што нас опадају и као што кажу неки да ми говоримо, чинити зло да дође добро? Осуда ових људи праведна је!
Шта, дакле? Јесмо ли (ми Јудеји) бољи? Нипошто! Јер горе окривисмо и Јудеје и Грке, да су сви под грехом,
као што стоји написано: "Нема праведна, баш ниједнога;
нема разумна, нема тога који тражи Бога.
Сви зађоше, сви посташе неваљали. Нема га који би чинио добро, нема баш ниједнога.
Њихово је грло гроб отворен; језицима својим вараху. Змијин је отров под уснама њиховим.
Њихова су уста пуна клетве и горчине.
Њихове су ноге брзе да пролију крв.
На путевима је њиховим пустош и беда,
и пута мирнога не познаше.
Нема страха Божјега пред очима њиховим".
А знамо да све што закон говори, говори онима који су под законом, да се свака уста запуше и да сав свет буде крив Богу.
Јер се делима закона нико неће оправдати пред њим. Кроз закон долази само познање греха.
А сад се без закона јавила праведност Божја, посведочена од закона и од пророка,
и то праведност Божја вером у Исуса Христа, за све који верују. Јер нема разлике:
сви су згрешили и немају славе Божје,
и оправдавају се сада бадава његовом благодаћу, откупом који је у Христу Исусу.
Овога Богу његовој крви јавно постави као жртву испашталицу вером, да покаже праведност своју - јер је пређашње грехе Бог у својој стрпљивости опраштао,
да би своју праведност показао у садашње време -, да буде сам праведан и да оправда онога који верује у Исуса.
Где је, дакле, хвала? Прође! Којим законом? Да ли законом дела? Не, него законом вере.
Мислимо, наиме, да се човек оправдава вером, без дела закона.
Или је Бог само јудејски? а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки,
ако је заиста један бог који ће обрезанога оправдати због вере и необрезанога вером.
Уништавамо ли, дакле, закон вером? Боже сачувај! него га још утврђујемо.
