Посланица Римљанима



Римљанима, глава 4


Шта ћемо, дакле, рећи за Аврама, свога телеснога оца?

Tweet thisPost on Facebook

Ако се, наиме, Аврам делима оправдао, може се хвалити, али не пред Богом!


Јер шта каже писмо? "Верова Аврам Богу, и урачуна му се у праведност".


А ономе који ради, не рачуна се плата по милости, него по дугу.


А ономе који не ради, али верује у онога који оправдава безбожника, рачуна се вера његова у праведност.


Као што и Давид назива блаженим човека коме Бог рачуна праведност без дела:


"Благо онима којима се опростише безакоња и којима се греси прикрише.


Благо човеку коме Господ не рачуна греха".

Tweet thisPost on Facebook

Тиче ли се, дакле, ово блаженство обрезаних или необрезаних? Ми, наиме, говоримо: "Авраму се вера урачуна у праведност".

Tweet thisPost on Facebook

Како му се, дакле, урачуна? Кад је био обрезан или кад је био необрезан? Не кад је био обрезан, него кад је био необрезан.

Tweet thisPost on Facebook

И знак обрезања добио је као печат праведности стечене вером коју је имао кад је био необрезан, да би био отац свих који верују као необрезани, да се и њима (вера) урачуна у праведност,


и да би био отац обрезанима, онима који нису само обрезани, него и ходе стопама вере оца нашега Аврама, коју је он имао као необрезан.

Tweet thisPost on Facebook

Јер обећање Авраму или семену његову, да ће бити наследник света, не би законом, него праведношћу кроз веру.


Јер, ако су наследници они који су од закона, онда је вера пропала и нема ништа од обећања:


јер закон гради гнев, и где нема закона, нема ни преступа.


Зато "вером", те "по благодати", да обећање остане тврдо свему семену, не само ономе које је од закона, него и ономе које је од вере Аврама, који је отац свима нама,


као што стоји написано: "Поставио сам те за оца многим народима", пред Богом коме верова, који оживљује мртве и на чију реч постаје оно чега нема.


Кад није било никакве наде, он с надом верова да ће бити отац многим народима, као што му беше речено: "Тако ће бити семе твоје".


И не ослаби вером кад погледа на своје већ изнемогло тело - беше му око сто година - и на мртвост Сарине материце.


И обећање Божје не прими са сумњом и неверовањем, него ојача у вери, даде славу Богу

Tweet thisPost on Facebook

и беше тврдо уверен, да је Бог оно што је обећао, кадар и учинити.


Зато му се и урачуна у праведност.

Tweet thisPost on Facebook

Али не стоји написано само њега ради: "урачуна му се",


него и нас ради, којима ће се (такође) урачунати, који верујемо у онога који је подигао из мртвих Исуса, Господа нашег,


који је предан за грехе наше и устао за оправдање наше.







This goes to iframe