Посланица Римљанима

Шта ћемо, дакле, рећи? Хоћемо ли остати у греху, да се благодат умножи?

Боже сачувај! Како можемо ми који смо умрли греху, још живети у њему?

Или не знате да смо се сви ми који смо се крстили у Христа Исуса, у смрт његову крстили?

Тако смо се крштењем с њиме сахранили у смрт, да, као што Христос уста из мртвих славом Очином, тако и ми новим животом да живимо.

Јер кад смо се срасли са сликом смрти његове, то ћемо и са сликом ускрса његова.

Јер то знамо, да се стари наш човек разапе с њиме, да би се уништило тело грешно, да више не служимо греху.

Јер ко је умро, опростио се греха.

А кад смо умрли с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим.

И знамо да Христос, пошто уста из мрвих, више не умире, смрт више не господари над њим.

Јер што умре, греху умре једанпут за свагда, а што живи, Богу живи.

Тако и ви држите себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу.

Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да слушате жеље његове,

нити дајите удова својих греху за оружје неправедности, него дајите себе Богу као живи из мртвих и уде своје Богу за оружје праведности.

Шта, дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!

Не знате ли да коме дајете себе за слугу у послушност, слуге сте онога кога слушате, или греха за смрт или послушности за праведност -

Али хвала Богу што сте били слуге греху и послушасте од срца ону науку којој сте предани.

Опростивши се од греха, постасте слуге праведности.

Људски говорим због слабости вашега меса. Као што сте дали уде своје за слуге нечистоти и безакоњу, да будете безаконици, тако сад дајите уде своје за слуге праведности, да будете свети.

Јер, кад сте били слуге греху, били сте прости од праведности.

И какав сте онда имали плод? (Ствари) за које се сад стидите, јер је крај онога смрт!

А сад, опростивши се од греха и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај је живот вечни.

Јер грех плаћа смрћу, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.