Посланица Римљанима

Или не знате, браћо - ја говорим онима који знају закон - да закон влада над човеком (само) док је човек жив?

Удата жена привезана је законом за мужа (само) док је он жив; а ако ли муж њезин умре, раздреши се од закона мужевљега.

(Само) ће се, дакле, док јој је муж жив, звати прељубочиница ако пође за другог човека; а ако јој умре муж, проста је од закона, и није прељубочиница ако пође за другог човека.

Тако, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другога, онога који уста из мртвих, да плод доносимо Богу.

Јер, кад бесмо у месу, законом распаљене грешне страсти радиле су у удима нашим, и доносили смо плод смрти.

А сад смо се опростили закона, јер смо умрли закону којим смо били везани, па (сад) служимо у новоме духу, а не по староме слову.

Шта ћемо, дакле, рећи? Је ли закон грех? Божје сачувај! Али сам грех познао само кроз закон. Јер не бих знао за жељу, да закон не каза: "Не зажели!"

Грех се послужи заповешћу и створи у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.

Ја некад живљах без закона; а кад дође заповест, грех оживе,

а ја умрех, и нађе се да ми је заповест која је дата за живот, донела смрт.

Јер се грех послужи заповешћу, превари ме и уби ме њоме.

Тако је, дакле, закон свет, а и заповест је света, праведна и добра.

Добро ми , дакле, донесе смрт? Боже сачувај! Него грех, да би се показао као грех, помоћу доброга донесе ми смрт, да би био грех одвише грешан заповешћу.

Јер знамо да је закон духован, а ја сам од меса, (те) продан под грех.

Јер не знам шта чиним; јер не чиним оно што хоћу, него на што мрзим, то чиним.

А кад оно чиним што нећу, слажем се са законом (и признајем) да је добар.

Али тада не чиним више ја то, него грех који живи у мени.

Јер знам да добро не живи у мени, т.ј. у месу моме. Јер хтети, кадар сам, али учинити добро, нисам кадар.

Јер не чиним добро, што хоћу, него зло, што нећу, то чиним.

А кад чиним оно што нећу, већ не чиним ја то, него грех који живи у мени.

Кад, дакле, хоћу добро да учиним, налазим закон да сам кадар само зло учинити.

Радујем се закону Божјем по унутрашњем човеку,

али видим други закон у удима својим, који војује против закона ума мога и заробљава ме законом греха који је у удима мојим.

Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од овога смртнога тела?

Богу хвала кроз Исуса Христа Господа нашег! Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божјем, а месом закону греховном.