Посланица Римљанима

Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи и савест моја у Духу светоме,

да ми је врло жао и да ме срце моје боли без престанка.

Желео бих чак да ја сам будем проклет и одлучен од Христа за браћу своју, која су по телу од истога рода као и ја,

која су Израиљци, којих је посинаштво, слава, савези, закон, служба Божја и обећања,

којих су оци и од којих је Христос као човек, који је Бог над свима, слава му и хвала вечна! Амин.

Али не као да је пропала реч Божја: јер нису сви који су од Израиља, (прави) Израиљци,

То јест, нису деца природног порекла деца Божја, него се (само) деца обећања примају за (право) семе.

Јер је реч "У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син" - обећање.

Али не само (овде), (тако је било) и код Ревеке, која је зачела од једнога, Исака, оца нашега:

јер још док се (деца) не беху родила, ни учинила добра ни зла - да би остало онако како је Бог по избору одредио,

не по делима, него по вољи онога који позива - рече јој се: "Већи ће служити мањему",

као што стоји написано: "Јаков ми омиле, а на Исава омрзох".

Шта ћемо, дакле, рећи? Је ли Бог неправедан? Боже сачувај!

Јер Мојсију говори: "Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се".

Тако, дакле, не стоји до онога који хоће, нити до онога који трчи, него до милостивога Бога.

Јер писмо говори Фараону: "Баш за то те подигох, да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи".

Тако, дакле, на кога хоће, смилује се, а кога хоће, отврдоглави.

Рећи ћеш ми: Зашто (нас) онда још кори? Јер ко се може противити вољи његовој?

А ко си ти, о човече, да се препиреш с Богом? Говори ли рукотворина мајстору своме: Зашто си ме тако начинио?

Или зар лончар нема власти над калом, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срамоту?

А кад Бог, да би показао гнев свој и објавио силу своју, с великом стрпљивошћу поднесе судове гнева, приправљене за погибао,

и да покаже богатство славе своје на судима милости, које приправи за славу,

које и позва, нас, не само од Јудеја него и од незнабожаца - ?

Као што и у Осији говори: "Назваћу својим народом који није мој народ и нељубазницу љубазницом.

И на месту где им се рече "Ви нисте мој народ", тамо ће се назвати синови Бога живога".

А Исаија виче за Израиља: "Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, само ће се остатак спасти.

Јер ће Господ извршити и скратити реч своју на земљи".

И као што је прорекао Исаија: "Да нам није Господ Саваот оставио семена, били би као Содома и Гомора".

Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци, који не тражише праведности, постигоше праведност, и то праведност од вере,

а Израиљ, тражећи закон праведности, не постиже (овога) закона.

Зашто? Јер (се) не (хтеде оправдати) вером, него делима: спотакоше се на камен спотицања,

као што стоји написано: "Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни, и који верује у њега, неће се постидети".