Прва посланица Коринћанима

Ако језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам руда која звучи или кимвал који звечи.

И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

И ако раздам све своје имање, и ако предам тело своје да се спали, а љубави, немам, ништа ми не помаже.

Љубав дуго трпи, добра је љубав, не завиди, љубав се не хвали, не надима се,

не чини што не треба, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

не радује се неправди, али се радује правди;

све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

Љубав никад не престаје; пророштва ће проћи, језици ће престати, знања ће нестати.

Јер нешто знамо и нешто пророкујемо:

а кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.

Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам као дете, размишљао сам као дете. Кад сам постао човек, одбацио сам детињско.

А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.