Прва посланица Коринћанима
1. Коринћанима, глава 14
Тежите за љубављу и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете!
Јер који говори језик, не говори људима, него Богу: јер га нико не разуме, а он Духом говори тајне.
А који пророкује, људима говори, снажи их, теши и храбри.
Који говори језик, себе снажи, а који пророкује, цркву снажи.
Хтео бих да сви ви говорите језике, а још више да пророкујете! Већи је онај који пророкује него онај који говори језике, осим ако овај тумачи, да се црква оснажи.
А сад, браћо, ако дођем к вама и станем говорити језике, какву ћу вам корист учинити, ако вам не говорим или у откривењу, или у знању, или у пророштву, или у науци?
И бездушне ствари које дају глас, свирала или гитар, ако не дају различних гласова, како ће се разумети што се свира?
И ако труба да неразговетан галас, ко ће се спремити за бој?
Тако и ви; ако неразумљиву реч речете језиком, како ће се разумети шта говорите? Говорићете у ветар.
Толико је на свету различних језика, и ниједан није неразумљив!
Ако, дакле, не знам значења језика, бићу туђин ономе који говори, и онај који говори, биће мени туђин.
Тако и ви: будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете богати за напредак цркве.
Зато, који говори језик, нека се моли Богу да и тумачи.
Јер, ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.
Шта ћу, дакле, чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом, хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
Јер, ако захваљујеш духом, како ће онај који заузима место лаика, рећи "амин" по твоме захваљивању? Јер не зна шта говориш.
Ти лепо захваљујеш, али се други (тиме) не снажи.
Хвала Богу, говорим језике више од свих вас.
Али у цркви волим пет речи рећи умом својим, да и друге поучим, него ли хиљаду речи језиком.
Браћо, не будите деца умом, него неваљалством детињите, а умом будите зрели људи!
У закону пише: "Преко људи који говоре другим језиком и уснама туђинаца говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ".
Језици су, дакле, знак не онима који верују, него онима који не верују; а пророштво не онима који не верују, него онима који верују.
Ако се, дакле, скупи сва црква на једно место и сви узговоре језике, а уђу унутра лаици или неверници, неће ли рећи да сте полудели?
Ако, пак, сви пророкују, и уђе какав неверник или лаик: сви га карају, сви му суде,
тајне срца његова откривају се, и тако ће пасти ничице, поклониће се Богу и јављаће да је заиста Бог с вама.
Шта ћемо, дакле, браћо? Кад се скупљате, сваки од вас има псалам, има науку, има откривење, има језик, има тумачење: (али) све да бива на корист.
Ако ко говори језик, (онда само) по двојица или, највише, по тројица, и то редом, а један нека тумачи.
Ако ли нема тумача, нека ћути у цркви, и себи нека говори и Богу.
А пророци двојица или тројица нека говоре, а други нека расуђују.
Ако ли се (што) открије другоме који седи, први нека ћути.
Јер можете сви пророковати, један по један, да се сви уче и сви да се теше.
И духови пророчки покоравају се пророцима,
јер Бог није (Бог) нереда, него мира. Као по свима црквама светих:
жене да ћуте у црквама. Јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.
Ако ли хоће чему да се науче, нека код куће питају мужеве своје, јер је ружно жени да говори у цркви.
Или од вас изиђе реч Божја - или само до вас дође?
Ако ко мисли да је пророк или да има Духа, нека види да је то што вам пишем Господња заповест.
Ако ли ко то не зна, не зна њега (Бог).
Дакле, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не браните говорити језике.
А све нека бива лепо и уредно!
