Прва посланица Коринћанима

Дајем вам на знање, браћо, еванђеље које сам вам проповедио, које сте и примили, у коме и стојите,

којим ћете се и спасти, ако га држите како сам вам га објавио, осим ако нисте узалуд поверовали.

Пре свега вам предадох што и примих: да Христос умре за грехе наше по писмима,

и да би сахрањен, и да устаде трећи дан по писмима,

и да се јави Кифи, затим дванаесторици.

Потом га видеше у исти мах више од пет стотина браће, од којих већина живи и сад, а неки умреше.

Затим се јави Јакову, па онда свима апостолима,

а после свију јави се и мени, као каквом недоношчету.

Јер сам ја најмањи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божју.

Али по благодати Божјој јесам што сам, и благодат његова, мени дана, не оста без плода, него се потрудих више од свију њих, т.ј. не ја, него благодат Божја (која беше) са мном.

Био, дакле, ја или они: тако проповедамо и тако сте поверовали.

Ако нема ускрса мртвих, то ни Христос није устао.

А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна и вера ваша.

А налазимо се и лажни сведоци Божји, што смо сведочили на Бога да је васкрсао Христа, кога није васкрсао, ако мртви не устају.

Јер, ако мртви не устају, ни Христос није устао.

А ако Христос није устао, узалуд је вера ваша; још сте у гресима својим.

Онда пропадоше и они који помреше у Христу.

Ако се само у овом животу уздамо у Христа, јаднији смо од свих људи.

Али Христос је устао из мртвих, први од оних који су умрли.

Јер, кад је кроз човека (дошла) смрт, кроз човека је и ускрс мртвих.

Јер, као што у Адаму сви умиру, тако ће и уХристу сви оживети.

Али сваки у свом реду: прво Христос, потом хришћани, о његову доласку,

па онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, уништивши свако поглаварство, сваку власт и силу.

Јер њему ваља царовати "док не положи све непријатеље под ноге своје".

Као последњи непријатељ уништиће се смрт.

јер "све је покорио под ноге његове". А кад каже да (му) је "све" покорено, јасно је да осим онога који му је покорио све.

А кад му се све покори, онда ће се и сам Син покорити ономе који му је све покорио, да буде Бог све у свему.

Јер шта ће радити они који се крсте за мртве? Ако мртви никакво не устају, што се још кршћавају за њих?

Што смо и ми сваки час у опасности?

Сваки дан умирем! То је истина, браћо, као што сте ви слава моја, коју имам у Христу Исусу, Господу нашем.

Ако сам се у Ефесу само као човек борио са зверовима, каква ми је корист - Ако мртви не устају, онда "да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети".

Не варајте се: "Зли разговори кваре добре обичаје".

Отрезните се као што треба и не грешите: јер неки не знају Бога. На срамоту вама кажем!

Али ће рећи ко: "Како ће устати мртви? У каквом ће телу доћи?"

Безуниче! Ти што сејеш, неће оживети ако не умре.

И што сејеш, не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, пшенично или друго какво.

А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело,.

Није свако месо једно месо, него је друго човечје, а друго је месо скотско, а друго је месо птичје, а друго рибље.

И има телеса небеских и телеса земаљских. Али је други сјај небескима, а други земаљскима.

Друга је светлост сунцу, а друга светлост месецу, и друга светлост звездама. звезда се од звезде разликује у светлости.

Тако и ускрс мртвих. Сеје се распадљиво, устаје нераспадљиво;

сеје се презрено, устаје славно; сеје се слабо, устаје силно;

сеје се тело земаљско, устаје тело небеско. Кад има тело земаљско, има и небеско.

Тако је и написано: "Први човек Адам поста живо земаљско створење"; а последњи Адам дух који оживљује.

Али не иде прво небеско, него земаљско, па онда небеско.

Први је човек од земље, земљан; други је човек с неба.

Какав је земљани, таки су и земљнаи, и какав је небески, таки су и небески.

И како смо носили слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.

Али ово (вам) кажем, браћо: месо и крв не могу наследити царства Божјега, нити распадљивост наслеђује нераспедљивости.

Ево вам тајну казујем: Нећемо сви помрети, али сви ћемо се претворити,

у моменту, у трен ока, кад затруби последња труба. Јер ће затрубити, и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.

јер мора ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити реч што је написана: "Победа прождре смрт!

Где ти је, смрти, победа? Где ти је, смрти, жалац?"

Жалац смрти је грех, а сила греха је закон.

Богу хвала, који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа!

Зато, браћо моја мила, будите чврсти, не дајте се помакнути, будите богати у делу Господњем свагда, кад знате да труд ваш у Господу није узалуд.