Прва посланица Коринћанима

Па и ја, кад дођох к вама, браћо, не дођох с високом речју или мудрошћу, да вам проповедам сведочанство Божје.

Јер сам одлу чио био да међу вама знам само Исуса Христа, и то распетога.

И ја дођох к вама слаб, са страхом и с трепетом великим,

да темељ вери вашој не буде мудрост људска, него сила Божја.

А мудрост говоримо међу савршенима; али не мудрост овога света или владара овога света који пролазе,

него говоримо Божју тајну, сакривену мудрост, коју је Бог пре сваког времена одредио за славу нашу.

Ове ниједан од владара овога света није познао; јер да су је познали, неби Господа славе разапели.

Него (проповедамо), као што је написано: "Што око не виде и ухо не чу и у срце људско не дође, што уготови Бог онима који га љубе".

А нама је Бог открио Духом; јер Дух све испитује, и дубине Божје.

Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему? Тако и у Богу што је, нико не зна осим Духа Божјега.

А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је из Бога, да би знали шта нам је даровано од Бога.

Па то и говорим, (али) не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, тумачећи духовно духовним људима.

Обичан човек не прима што је од Духа Божјега, јер му се чини лудост, и не може да разуме то, јер се на духовни начин испитује.

Духовни, пак, (човек) испитује све, а њега самога не испитује нико.

Јер ко позна ум Господњи да га поучи? А ми имамо ум Христов.