Прва посланица Коринћанима

Тако да нас држе људи за слуге Христове и управитеље тајна Божјих.

А од управитеља се тражи да се нађу верни.

А ја нимало не марим што ме ви судите или човечји (судни) дан; а ни сам себе не судим.

Јер не знам да сам што крив; но зато (још) нисам оправдан. Онај који ме суди, Господ је.

Зато не судите ништа пре времена, док не дође Господ, који ће осветлити што је сакривено у тами и открити намере срдачне: и тада ће сваки своју похвалу добити од Бога.

А ово, браћо, рекох за себе и Апола вас ради, да се од нас научите: "Не више него што је написано!", да се не би кога ради надимали један на другога.

Јер ко ти каже да си бољи? Шта ли имаш што ниси примио? А кад си примио, што се хвалиш као да ниси примио?

Већ сте сити, већ сте богати, без нас царујете! О да бисте царовали, да би и ми с вама царовали!

Јер мислим да Бог нас апостоле последње постави, као оне који су на смрт осуђени, јер постасмо за гледање свету, анђелима и људима.

Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.

До овога часа гладујемо, трпимо жеђ и голотињу, туку нас, потуцамо се

и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас руже, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо;

кад нас псују, тешимо; постасмо сметлиште света, измет свију све до сад.

Не пишем ово да вас посрамим, него вас учим као своју милу децу.

Молим вас, дакле, угледајте се на мене.

Баш зато вам послах Тимотеја, који ми је мили и верни син у Господу. Он ће вам напоменути моју хришћанску науку, као што свуда, у свакој цркви учим.

Неки су се надули као да ја нећу доћи к вама.

Али ћу вам доћи скоро, ако Господ да, и (онда) нећу питати за речи оних који су се надули, него за њихову силу.

Јер царство Божје није у речима, него у сили.

Шта хоћете? Да дођем к вама с палицом или с љубављу и духом кротости?!