Прва посланица Коринћанима

А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата жене.

Али због блуда сваки да има своју жену и свака жена да има свога мужа.

Муж да чини жени што јој је дужан, а тако и жена мужу.

Жена није господар од свога тела, него муж; а тако и муж није господар од свога тела, него жена.

Не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за (кратко) време, да се молите Богу и онда опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.

Али ово говорим као допуштење, а не као заповест.

Јер ја бих хтео да сви људи буду као и ја - али сваки има свој дар од Бога, овај овако, онај онако.

А неожењима и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

Ако ли не могу да се уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати се него ли упаљивати се.

А ожењенима и удатим женама заповедам не ја, него Господ, да се жена од мужа не раздваја,

- ако ли се ипак раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем, - и муж да не пушћа жене.

А осталима говорим ја, не Господ: Ако који брат има жену која не верује, и она хоће да живи с њим, да је не отпушта.

И жена која има мужа који не верује, и он хоће да живи с њом, да не отпушта мужа.

Јер се посветио муж који не верује, женом, и посветила се жена која не верује, братом: јер би, иначе, деца ваша била нечиста - а сад су света.

Ако ли се онај који не верује раздваја, нека се раздвоји; у том случају брат или сестра нису везани, јер вас је на мир позвао Бог.

Јер шта знаш, жено, хоћеш ли мужа спасти? Или шта знаш, мужу, хоћеш ли жену спасти?

Само нека сваки живи онако како му је дао Господ, како га је позвао Бог. И тако заповедам по свим црквама.

Је ли ко позван обрезан, нека се не гради необрезан; је ли ко позван необрезан, нека се не обрезује.

Обрезање је ништа, и необрезање је ништа, него (главно је) држање заповести Божјих.

Сваки нека остане како је позван.

Јер који је као роб позван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је позван као слободњак, роб је Христов.

Скупо сте купљени, не будите робови људима!

Сваки, браћо, нека остане пред Богом у ономе у чему је позван.

? за девојке немам заповести Господње, него казујем своје мишљење као човек који је милошћу Господњом веран.

Мислим, дакле, да је ово добро због садашње невоље, да је добро човеку тако бити.

Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш! Јеси ли се одрешио од жене? Не тражи жене!

Али ако се и ожениш, ниси згрешио, и девојка ако се уда, није згрешила: али ће такови имати телесне невоље, а ја бих да вас сачувам од тога.

Али ово вам кажем, браћо: време је кратко: да даље и они који имају жене, буду као да их немају;

и који плачу, као да не плачу; и који се радују, као да се не радују; и који купу ју, као да ништа немају;

и који овај свет употребљавају, као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога света!

А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен, брине се за Господње, како ће угодити Господу,

а који је ожењен, брине се за светско, како ће угодити жени,

и (тако) је подељен. неудата жена и девојка брине се за Господње, да буде света и телом и духом; а која је удата, брине се за светско, како ће угодити мужу.

А ово говорим на корист вама самима, не да вам наметнем замку на врат, него да без сметње часно и верно служите Господу.

Ако ли, пак, ко мисли да срамоти своју девојку ако је презрела, и не може друкчије да буде, нека чини шта хоће. Не греши, нека се удају!

А који стоји тврдо у срцу своме и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у своме срцу, да сачува своју девојку (као девојку), добро чини.

Тако онај који удаје своју девојку, добро чини, али који не удаје, боље чини.

Жена је привезана док јој је муж жив; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

Али је блаженија ако остане тако, по моме мишљењу: али мислим да и ја имам Духа Божјег.