Друга посланица Коринћанима

О да бисте поднели мало безумља од мене! Но и подносите ме.

Јер ревнујем за вас Божјом ревношћу, јер вас заручих једноме човеку, да (вас као) чисту девојку изведем пред Христа.

Али се бојим да како, као што је змија својим лукавством преварила Еву, тако и мисли ваше да се не одрате од просте верности Христу.

Јер, кад ко дође и другога Исуса проповеда, кога ми нисмо проповедали, или другога духа примате, кога (од мене) нисте примили, или друго еванђеље, које (од мене) нисте примили, добро подносите то.

А ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.

Ако сам и невешт у говору, нисам у знању, него вам (га) увек у свему показасмо.

Или грех учиних кад себе понизих да се ви повисите, и бадава вам проповедих Божје еванђеље?

Од других цркава отех и узех плату да бих могао служити вама!

И кад сам био код вас и био у оскудици, не досадих никоме. Јер моју оскудицу потпунише браћа која дођоше из Македоније; и у свему се чувах и чуваћу се да вам не будем на терету.

Као што је истина Христова у мени, тако се хвала ова неће узети од мене у крајевима ахајским.

Зашто? Што вас не љубим? Бог зна!

А што чиним и (даље) ћу чинити, да одсечем узрок онима који траже узрока, да би се у ономе чим се хвале, нашли као и ми.

Јер су ти људи лажни апостоли, лукави посленици, који се граде да су апостоли Христови.

И није чудо! Јер се сам сотона гради да је светли анђео.

Није, дакле, ништа велико што се и слуге његове граде да су слуге праведности. Њихов свршетак биће по делима њиховим!

Опет велим: Нико нека не мисли да сам ја безуман; ако ли ипак, чујте ме и као безумна, да се и ја мало похвалим!

Што (сад) говорим, не говорим по Господу, него као у безумљу, с тим поуздањем да се могу хвалити.

Како се многи хвале спољашњим стварима, и ја ћу се похвалити.

Јер ви мудри радо подносите безумне!

Јер подносите ако вас ко тера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узима од вас, ако се ко велича, ако вас ко бије по лицу!

На срамоту (своју) признајем: за то смо слаби били! Чиме се ко хвали - у безумљу говорим - и ја се хвалим!

Јесу ли Јевреји? И ја сам! Јесу ли Израиљци? И ја сам! Јесу ли семе Аврамово? И ја сам!

Јесу ли слуге Христове? Као безумник говорим: ја сам још више! Више сам се трудио, више пута сам био у тамници, боја сам и сувише поднео, често сам био у смртној опасности!

Од Јудеја сам пет пута примио четрдесет мање један ударац,

трипут сам био шибан, једанпут су ме засули камењем трипут се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам на пучини морској!

у послу и труду, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи!

Поред свега осталог наваљивање људи сваки дан, брига за све цркве!

Ко је слаб, а ја да нисам слаб - Ко се саблажњава, а ја да не горим?

Ако се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити!

Бог и отац Господа Исуса, коме нека је вечна слава, зна да не лажем.

У Дамаску етнарх цара Арете чуваше град Дамаск да ме ухвати, и кроз прозор ме спустише у котарици преко зида и избегох из његових руку.