Друга посланица Коринћанима

Ово, пак, одлучих у себи, да вам не дођем опет у жалости.

Јер, ако вас ја жалостим, ко ће ме веселити ако не онај кога ја жалостим?

И баш то вам писах, да ме, кад дођем, не ожалосте они за које би ваљало да се веселим. Јер се уздам у све вас, да је моја радост (радост) свих вас.

Јер од многе невоље и бриге срца писах вам с многим сузама, не да вас ожалостим, него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

Ако је, пак, ко ожалостио, није мене ожалостио, него - (бар) донекле, да не претерам - све вас.

Томе је доста овај кар од већине,

тако да му, напротив, пре морате опростити и тешити га, да га како не сатре превелика жалост.

Зато вас молим, љубите га.

Јер за то вам и писах, да познам вредност вашу, јесте ли у свему послушни.

да нас не превари сотона, јер знамо шта он мисли.

А кад дођох у Троаду да проповедам еванђеље о Христу, и отворише ми се врата у Господу,

нисам имао мира у души својој, јер не нађох Тита, брата свога, него се опростих с њима и одох у Македонију.

Али хвала Богу који нам свагда даје победу у Христу и на сваком месту шири кроз нас мирис познања свога!

Јер смо Христов мирис Богу, међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају,

једнима мирис смрти за смрт, другима мирис животни за живот. И ко је за ово подобан?

Јер ми не тргујемо речју Божјом, као многи, него као из чиста срца, него као из Бога говоримо пред Богом у Христу.