Друга посланица Коринћанима

Почињемо ли опет себе препоручивати? Или требамо, као неки, препоручних писама на вас или од вас?

Ви сте наше писмо, написано у срциам нашим, које знају и читају сви људи.

Јер се зна да сте писмо Христово које смо ми саставили, које је написано не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.

А тако поуздање имамо у Бога кроз Христа.

Не као да смо од себе кадри што расудити као од себе, него је наша способност од Бога,

који нас је и оспособио да будемо слуге новом савезу, не слову, него Духу: јер слово убија, а Дух оживљује.

А кад (већ) служба смрти, словима изрезана у камену, беше славна, тако да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова, која прође,

како да не буде још славнија служба Духа -

Јер, кад славна беше служба осуђења, много је славнија служба праведности.

Управо, због превелике славе (еванђеља) прослављено (законом) у овом случају и није прослављено.

Јер, кад славно беше оно што престаје, много је славније оно што остаје.

Имајући, дакле, оваку наду, говоримо сасвим слободно

и не (чинимо) као Мојсије (,који) меташе покривало на лице своје, да не би синови Израиљеви видели свршетак ономе што престаје.

него до данас стоји покривало на срцу њихову кад год се чита Мојсије,

"али кад се обрати ка Господу узеће се покривало".

А Господ је Дух: а где (је) Дух Господњи, (онде је) слобода.

Ми, пак, сви откривеним лицем гледамо славу Господњу, и преображавамо се у исту слику, из славе у славу, као што бива од Господњега Духа.