Друга посланица Коринћанима

Зато, имајући ову службу по милости (Божјој), не бојимо се,

него смо се одрекли тајнога срама, не живимо у лукавству и не изврћемо реч Божју, него јављањем истине препоручујемо себе свакој савести човечјој пред Богом.

Ако ли је, пак, наше еванђеље ипак покривено, покривено је (само) онима који пропадају,

Јер не проповедамо себе, него Христа Исуса, Господа, а себе (држимо само) за слуге ваше Исуса ради.

Јер Бог који је рекао: "Нека из таме засветли светлост!", он је засветлио у срцима нашим, да би се осветлило познање славе Божје на лицу Христову.

Али ово благо имамо у земљаним судовима, да (би се видело да) је превелика сила од Бога,а не од нас.

У свему имамо невоље, али нисмо у шкрипцу; збуњени смо, али не губимо наде;

гоне нас, али нисмо остављени; обарају нас, али не гинемо.

Једнако носимо на телу (своме) смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на телу нашем.

Јер нас, живе, једнако предају на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме телу нашем.

Тако, дакле, смрт ради у нама, а живот у вама.

Имајући, пак, исти дух вере као што је написано: "Веровах, зато говорих", и ми верујемо, па зато и говоримо,

јер знамо да ће (Бог) који је подигао Господа Исуса, и нас подићи с Исусом и с вама заједно поставити преда се.

Јер је све вас ради, да благодат, умножена многима, умножи хвалу на славу Божју.

Зато се не бојимо, него, ако наш спољашњи човек и пропада, унутрашњи наш (човек) обнавља се сваки дан.

Јер наша садашња мала невоља доноси нам највеће, вечно богатство славе,

јер ми не гледамо на оно што се види, него на оно што се не види, јер је оно што се види, за време, а оно што се не види, вечно.