Друга посланица Коринћанима

Јер знамо: ако се наш земаљски шатор сруши, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну, на небесима.

Јер (док смо) у овоме (телу), уздишемо, желећи да на земаљски обучемо свој небески стан,

Јер ми који смо у овоме шатору, уздишемо оптерећени, јер нећемо да се свучемо, него да на земаљско обучемо небеско, да живот прождере смртно.

А онај који нас је за ово приправио, Бог је, који нам је дао Духа као капару.

како смо, дакле, увек добре воље и знамо да смо, док смо у телу, далеко од Господа -

јер (још) у вери живимо, а не у гледању -,

ипак смо добре воље и више волимо оставити тело и бити код Господа.

Зато се и старамо да му, били у телу или изван тела, будемо угодни.

Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да сваки прими (плату за оно) што је за живота у телу учинио, добро или зло.

Знајући, дакле, страх Господњи, људе наговарамо, а Богу смо познати; а надам се да сам и вашим савестима познат.

Не препоручујемо опет себе вама, него вам дајемо узрок да се хвалите нама, да имате (што одговорити) онима који се хвале оним што је споља, а не што је у срцу.

Јер, ако смо луди, за Бога (је); ако смо паметни, за вас.

Јер нас обузима љубав Христова кад овако судимо: Један је умро за све, дакле су сви умрли.

А за све је умро, да они који живе, не живе више себи, него ономе који је за њих умро и васкрсао.

Зато ми одсад никога (више) не знамо као што људи знају један другога: ако смо и знали Христа као што људи знају један другога, али сад га више не знамо (тако).

Зато, ако је ко у Христу, нова је твар. Старо је прошло, гле, дошло је ново!

А све је од Бога који нас је помирио са собом кроз Христа и дао нам службу помирења;

јер је Бог био онај који је у Христу помирио свет са собом, не примивши им преступа њихових и метнувши у нас реч помирења.

Тако место Христа радимо, као да Бог говори кроз нас. Молимо вас у име Христово: Помирите се с Богом!

Онога који није знао греха, за нас је учинио грехом, да ми кроз њега постанемо, праведност Божја.