Друга посланица Коринћанима

А као помагачи и опомињемо вас да не примите узалуд благодат Божју.

Јер каже: "У најбоље време послушах те и у дан спасења помогох ти". Ево, сад је "најбоље време", ево, сад је "дан спасења"!

Никако ни учемо не дајемо спотицање, да се не куди служба,

него се у свему показујемо као слуге Божје: у многој стрпљивости, у невољама, у бедама, у теснотама,

у боју, у тамницама, у бунама, у труду, у неспавању, у посту,

у чистоти, у знању, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,

у речи истине, у сили Божјој, у оружју праведности, десном и левом,

у слави и срамоти, у куђењу и похвали, као варалице и истинити,

као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као кажњени, али не убијени,

као жалосни, а увек весели, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају, а све имају.

Уста наша отворише се к вама, Коринћани, срце се наше распространило.

Вама није тесно у нама, тесно вам је у срцима вашим!

А да ми вратите - као деци (својој) говорим (вам) - распространите се и ви!

Не вуците јарам с неверницима: јер шта има праведност с безакоњем, или какву заједницу има светлост с тамом?

Како ли се слаже Христос с Велиаром, или какав део има верни с неверником?

Зато отидите од њих и одвојте се, говори Господ, и нечистога не дохватајте се; и (онда) ћу вас ја примити,

и бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ, Свемогући".