Друга посланица Коринћанима
2. Коринћанима, глава 8
Дајемо вам, пак, на знање, браћо, благодат Божју која је дана црквама македонским,
да (,наиме,) у многоме кушању невоља изобиље радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству доброте њихове.
Јер ја сам сведок да су по могућству, па и преко могућства, добровољно давали
и много су нас молили да им учинимо ту милост да и они потпомогну свете.
И не само као што смо се надали, него су себе дали, прво Господу, па онда нама, по вољи Божјој.
Тако смо умолили Тита да, као што је пре почео, тако (сад) и сврши међу вама и ову милост.
И, као што сте у свему богати, у вери, у речи, у знању, у свакој ревности и у љубави својој к нама, да и у овој милости будемо богати.
Не говорим ово као заповест, него ревношћу других кушам и вашу љубав је ли истинита:
јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа, да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви његовим сиромаштвом обогатите.
Казујем само своје мишљење у овој ствари, јер је ово на корист вама, који сте не само чинити него и хтети још пре почели, од лањске године:
а сад и довршите дело, да, као што беше добра воља хтети, тако да буде и учинити - према имању.
Јер, ако је добра воља ту, мила је по ономе што има, а не по ономе што нема.
Не да другима буде лакше, а ви да се оптеретите, него једнако:
ваш сувишак нека буде сад за њихов недостатак, да (другипут) и њихов сувишак буде за ваш недостатак, да буде једнакост,
као што је написано: "Ко је много накупио, није имао више, и ко је мало, није имао мање".
А хвала Богу који је у срцеТитотово дао исту ревност за вас.
Он је примио наше мољење; но, будући пун ревности, својевољно иде к вама!
А шаљемо с њим и брата кога као проповедника еванђеља хвале све цркве.
И не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у овој благодати у којој служимо, на славу самога Господа и по нашој жељи.
Јер се бојимо да нас ко не покуди за ово обиље у коме служимо:
јер се старамо за добро не само пред Господом него и пред људима.
А шаљемо с њима и брата свога, кога смо у многим стварима много пута познали да је усталац, а сад још много већи, због великога уздања у вас.
Говорим ли за Тита, друг је мој и помагач међу вама; говорим ли за браћу нашу, посланици су цкрвени, слава Христова.
Покажите им, дакле, пред црквама љубав своју и да се с правом хвалимо вама!