Посланица Галатима
Галатима, глава 2
После тога, након четрнаест година, отидох опет горе у Јерусалим с Варнавом, а повео сам са собом и Тита.
Отидох, пак, по откривењу и изнех им еванђеље које проповедам међу незнабошцима, а нарочито угледнима, да не трчим или да не трчах узалуд.
Но ни мој пратилац Тит, иако је био Грк, не би натеран да се обреже,
и то због лажне браће која се беху увукла и дошла да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе.
Овима ни за часак нисмо попустили, да би истина еванђеља остала за вас.
Али од угледних - ма какви да су били, мени је свеједно: Бог не гледа ко је ко - мени, наиме, угледни ништа нису додали,
него, напротив, кад су видели да је мени поверено еванђеље за необрезане, као Петру за обрезане -
јер онај који даде снаге Петру за апостолство међу обрезанима, оснажи и мене за незнабошце -
и кад су познали благодат која је мени дана, Јаков, Кифа и Јован, који се сматраху за стубове, дадоше мени и Варнави деснице заједнице, да ми међу незнабошце, а они к обрезању (иду):
само да се сећамо сиромашних, што сам се и трудио да чиним.
А кад Кифа дође у Антиохију, у очи њему против стадох, јер је био осуђен.
Док, наиме, не дођоше неки од Јакова, јео је с незнабошцима; а кад дођоше, повуче се и одвајаше се, бојећи се оних из обрезања.
И дволичаху с њим и остали Јудеји, тако да је њихово дволичење повукло и Варнаву.
А кад видех да не иду право по истини еванђеља, рекох Кифи пред свима: Кад ти као Јудејин незнабожачки а не јудејски живиш, како гониш незнабошце да живе јудејски?
Ми смо рођени Јудеји, а не грешници из незнабожаца,
но, знајући да се човек не оправдава делима закона, него само вером у Христа Исуса, и ми у Христа Исуса поверовасмо, да се оправдамо вером у Христа, а не делима закона, јер се делима закона нико неће оправдати.
Ако би се, пак, тражећи да се оправдамо у Христу, и сами нашли као грешници, је ли онда Христос слуга греху? Боже сачувај!
Јер, ако опет зидам оно што сам развалио, показујем се да сам преступник.
Јер ја законом закону умрех, да Богу живим. С Христом се разапех:
не живим више ја, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим у вери у Сина Божјег, који ме је заволео и дао себе за мене.
Не одбацујем благодати Божје; јер, ако праведност законом долази, онда је Христос бадава умро!
