Посланица Филипљанима
Филипљанима, глава 2
Ако, дакле, хришћанска поука, ако љубазна опомена, ако заједница Духа, ако љубав и милосрђе вреди што:
испуните моју радост, па једно мислите, једну љубав имајте, једнодушно за једним тежите.
(Не чините) ништа уз пркос или за празну славу, него у понизности држите један другога за већег од себе;
не мислите сваки (само) на своје, него сваки и на оно што је других.
Будите мишљења Христа Исуса.
Он који је би у обличју Божјем, није сматрао за добит то што је једнак Богу,
него је оставио обличје Божје и узео је обличје слуге, постао је као и други људи. И нашавши се на очи као човек,
1 Сам.:18:4 Псал.:22:6 Иса.:42:1 Иса.:53:3 Језек.:34:23 Дан.:9:26 Зах.:3:8 Мат.:12:18 Јован:1:14 Гал.:4:4 понизио је себе и постао је послушан до смрти, до смрти на крсту.
Зато га је Бог и узвисио и даровао му име које је над сваким именом,
да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу, на земљи и под земљом,
и да сваки језик на славу Бога Оца призна: Исус Христос је Господ.
Зато, мили моји, као што сте свагда били послушни, не само кад сам код вас, него сад још радније кад нисам код вас: градите спасење своје са страхом и трепетом!
Јер Бог је тај који чини у вама да хоћете и чините да би му били по вољи.
Све чините без гунђања и премишљања,
да будете прави и чисти, деца Божја без мане усред рода покваренога и наопакога, међу којима светлите као звезде на свету.
Држите реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
Но, ако и крв своју морам пролити при жртви и служби вере ваше, радујем се и радујем се са свима вама.
А исто тако радујте се и ви и радујте се са мном.
А надам се у Господа Исуса, да ћу вам скоро послати Тимотеја, да се и ја развеселим кад дознам како сте ви.
Јер ниједнога немам као што је он; он ће се искрено старати за вас.
Јер сви траже што је њихово а не што је Христа Исуса.
А шта он вреди, знате: као дете оцу, тако ми је помогао у служби за еванђеље.
Овога, дакле, надам се да ћу послати одмах како видим шта ће бити са мном.
А уздам се у Господа да ћу и сам скоро доћи.
Нађох, пак, за потребно да пошљем к вама Епафродита, свога брата, помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе;
јер је чезнуо за свима вама и бринуо се што сте чули да се разболео.
И заиста је био болестан до смрти. Но Бог га помилова, али не само њега, него и мене, да ми не дође жалост за жалост.
Тако га шаљем скорије, да се обрадујете кад га опет видите и мени да одлакша мало.
Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и такове људе поштујте,
јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот, да накнади што ми ви нисте могли учинити.
