Посланица Филипљанима

Најпосте, браћо моја, радујте се у Господу! Да вам исто пишем, мени није досадно, а за вас је сигурност:

Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења!

Јер ми смо обрезање, који Духом Божјим Богу служимо, хвалимо се Христом Исусом и не уздамо се у спољашње одлике,

иако бих се и ја могао уздати у спољашње одлике. Ако ко други мисли да се може уздати у спољашње одлике, ја још већма:

Обрезан сам осмога дана, од народа Израиљева сам, од племена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј,

по ревности гоних цркву, по праведности законској био сам без мане.

Но што ми беше добитак, то због Христа нађох да је штета.

Шта више, све држим за штету према преважноме познању Христа Исуса, Господа свога, због кога све изгубих и држим за смет, да бих Христ добио

Њега (хоћу) да познам и силу његова ускрса и заједницу његових мука, (хоћу) да будем налик на смрт његову,

не бих ли како достигао у ускрс мртвих.

Не као да већ ухватих или да сам већ савршен, него трчим, не бих ли ухватио, јер је и мене ухватио Христос Исус.

Браћо, ја још не мислим да сам ухватио, али једно: Што је за мном, заборављам, а пружам се за оним што је преда мном,

и трчим к мети, к награди небеског звања Божјег у Христу Исусу.

Који смо, дакле, савршени, тако да мислимо; и ако у чему друкчије мислите, Бог ће вам и то открити.

Само, што смо достигли, тога се држимо!

Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.

Јер многи живе - ја вам много пута говорих за њих, а сад и плачући говорим: непријатељи крста Христова!

Њихов крај је пропаст, њихов Бог је трбух и њихова слава је у њихову сраму, они мисле на земаљско.

А наша је домовина на небу, откуда и Спаситеља очекујемо Господа Исуса Христа,

који ће преобразити наше понижено тело да буде једнако његову славном телу, по сили којом све може да покори себи.