Посланица Филипљанима

Зато, браћо моја мила и пожељена, радости и венче мој, тако стојте тврдо у Господу, мили!

Еводију молим и Синтихију молим, да једно мисле у Господу.

Да, молим и тебе, прави друже, помажи им, јер су се са мном бориле за еванђеље с Климентом и с осталим помагачима мојим, чија су имена у књизи живота.

Радујте се свагда у Господу! И опет велим: радујте се!

Доброта ваша да буде позната свима људима: Господ је близу!

Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем казујте Богу жеље своје.

И мир Божји, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу.

Најпосле, браћо, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год чисто, што је год пријатно, што је год славно, што се год врлина зове, што је год хвале вредно, то мислите!

Што сте научили и примили, чули и видели на мени, то чините, и Бог мира биће с вама.

Обрадовах се, пак, врло у Господу, што сте најпосле опет могли да покажете своје старање за мене. Јер сте се заиста старали, али нисте имали прилике.

Не говорим ово због недостатка; јер сам се ја навикао бити задовољан оним у чему сам.

Знам и постити, знам и изобиловати. Све и сва знам, и сит бити и гладовати, и изобиловати и немати.

Све могу кроз онога који ми даје моћ.

Али сте добро учинили што сте се примили моје невоље.

Јер знате и ви, Филипљани, да у почетку (проповедања) еванђеља, кад отидох из Македоније, ниједна црква не беше са мном у давању и примању, осим вас јединих.

Јер сте ми и у Солун више пута послали што ми је било потребно.

Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на корист вашу.

Све сам примио и живим у изобиљу. Богат сам откако примих од Епафродита што сте ми послали, слатки мирис, жртву пријатну, угодну Богу.

А Богу и Оцу нашем вечна слава! Амин.

Поздравите свакога светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа која су са мном.

Поздрављају вас сви свети,а особито који су из дома царева.

Благодат Господа Исуса Христа нека је с духом вашим!