Посланица Колошанима
Колошанима, глава 4
Господари, чините робовима што је право, знајући да и ви имате господара на небу.
Да вам се не досади молитва, бдите у њој са захваљивањем.
Молите се уједно и за нас, да нам Бог отвори врата за реч, да проповедамо тајну Христову, за коју сам и свезан,
да је јавим онако како морам говорити.
Мудро живите према онима који су напољу. Користите се временом.
Реч ваша нека је свагда пријатна, сољу зачињена, да знате како вам треба свакоме одговарати.
За мене ће вам све казати Тихик, мили брат, верни слуга и другар у Господу,
кога баш за то и шаљем к вама, да дознате како смо и ми да утеши срца ваша,
с Онисимом, верним и милим братом, који је ваш земљак. Они ће вам све казати како је овде.
Поздравља вас Аристарх, који је са мном у сужањству, и Марко, нећак Варнавин, (за кога сте примили заповести; ако дође к вама, примите га,)
и Исус, прозвани Јуст: једини из обрезања који ми помажу у царству Божјем; бише ми утеха.
Поздравља вас ваш земљак Епафрас, слуга Христа Исуса, који се једнако бори за вас у молитвама својим, да будете савршени и пуни свега што је воља Божја.
Ја сведочим за њега да се много брине за вас и за (верне) у Лаодикији и у Јерапољу.
Поздравља вас драги лекар Лука и Димас.
Поздравите браћу у Лаодикији, а нарочито Нимфу и њену домаћу цркву.
И кад се посланица прочита код вас, постарајте се да се прочита и у лаодикиској цркви, а и ви да прочитате лаодикиску.
Кажите Архипу: Пази на службу коју си примио у Господу, да је извршиш.
Поздрав је мојом руком, Павловом. Сећајте се мојих окова. Благодат с вама!