Прва посланица Солуњанима



1. Солуњанима, глава 2


Та сами знате, браћо, да долазак наш к вама није био слаб,


него смо се, иако смо пре тога, као што знате, страдали и злостављени били у Филипима, ослободили у Богу своме казивати вам еванђеље Божје с великим трудом.


Јер проповед наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству,

Tweet thisPost on Facebook

него, како нас је Бог за вредне нашао да нам повери еванђеље, тако говоримо, и не мислимо људима да угађамо, него Богу који испитује срца наша.


Јер нити смо кад, као што знате, ласкали, нити, Бог је сведок, са скривеним лакомством долазили;

Tweet thisPost on Facebook

нити смо тражили од људи славе, ни од вас ни од других,


иако смо, као Христови апостоли, могли бити у части; али бисмо благи међу вама, као мати која негује своју децу.

Tweet thisPost on Facebook

Тако вас љубећи, били смо готови дати вам не само еванђеље Божје, него и самога себе, јер сте нам омилели.


Сећате се, браћо, посла нашега и труда: ноћ и дан радећи, да не будемо на терет никоме од вас, проповедасмо вам еванђеље Божје.


Ви сте сведоци и Бог, као смо свети, праведни и без кривице били према вама кад сте примили веру.

Tweet thisPost on Facebook

Знате да смо вас све, као отац децу своју,

Tweet thisPost on Facebook

световали, позивали и заклињали да живите као што се пристоји пред Богом, који вас је позвао у своје царство и славу.


И зато ми и захваљујемо Богу без престанка, што сте ви реч Божју, коју сте чули од нас, примили не као реч човечју, него, као што је заиста, као реч Божју, која и ради у вама који верујете.


Јер ви, браћо, прођосте као хришћанске цркве Божје у Јудеји; јер исто тако пострадасте и ви од својих земљака као и они од Јудеја,


који убише Господа Исуса и пророке, нас гоне, Бога не слушају и непријатељи су свима људима,


па нам бране да проповедамо незнабошцима да би се спасли, - да тако сасвим напуне меру својих греха. Али већ дође на њих вечни гнев (Божји).


А ми, браћо, осиротевши за вама на кратко време, лицем, не срцем, овећ смо се трудили да вас (опет) видимо с великом жељом.


Јер смо хтели да дођемо к вама - ја, Павле, више пута -, али нам није дао сотона.


Јер ко је наша нада, наша радост, наш венац славе пред Господом нашим Исусом о његовом доласку - зар нисте (с другима) и ви?


Да, ви сте наша слава и наша радост!

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe