Прва посланица Солуњанима
1. Солуњанима, глава 4
Најпосле, браћо, молимо вас и светујемо у Господу Исусу: као што сте примили од нас како треба да живите и угађате Богу, и као што већ живите, да то још у већој мери чините!
Јер знате какве вам заповести дадосмо у име Господа Исуса.
Јер је ово воља Божја, да будете свети: да се чувате од блуда;
сваки од вас да зна себи жену стећи у светости и части,
не у страсној жељи, као незнабошци који не знају Бога;
не варајте и не закидајте у трговини брата свога; јер ће се Господ осветити за све ово, као што вам већ рекосмо и посведочисмо.
Јер нас Бог не позва да будемо грешни, него свети.
Дакле. који (то) одбацује, не одбацује човека, него Бога, који вам даје свога светога Духа.
А за братољубље не требате да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом.
Јер и чините то са свом браћом по целој Македонији. Али вас, браћо, молимо, да то још у већој мери чините
и да се старате да живите мирно, да гледате свој посао и да радите својим рукама, као што вам заповедисмо,
да би тако поштено живели пред онима који су напољу и да никога не требате.
А хоћемо да знате, браћо, шта ће бити с онима који су заспали, да не жалите као остали који немају наде.
Јер, ако верујемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће Бог и оне који су заспали у Исуус, довести с њим.
Јер ово вам казујемо речју Господњом: Ми, живи, који остајемо до доласка Госпдоњег, нећемо претећи оне који су заспали.
Јер ће сам Господ на заповест, кад се заори глас арханђелов и затруби труба Божја, сићи с неба, и покојни хришћани васкрснуће прво.
Затим ћемо ми, живи, који остајемо, заједно с њима однесени бити на облацима у ваздух, у сусрет Господу; и тако ћемо свагда с Господм бити.
Тешите, дакле, један другога овим речима!
