Друга посланица Солуњанима
2. Солуњанима, глава 3
Најпосле, браћо, молите се Богу за нас, да се реч Господња шири и слави као и код вас,
и да се избавимо од наопаких и злих људи; јер вера није свију.
Но Господ је веран; он ће вас утврдити и сачувати од зла.
А уздамо се у Господу у вас, да оно што вам заповедамо, чините и чинићете.
А Господ да управи срца ваша на љубав Божју и на стрпљивост Христову.
Заповедамо вам, пак, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа, да се одвојите од сваког брата који живи неуредно, а не по науци коју сте примили од нас.
Јер сами знате како се треба угледати на нас; јер нисмо неуредно живели међу вама,
нити смо бадава јели хлеб у кога, него смо с трудом и муком ноћ и дан радили, да не будемо на терет никоме од вас.
Не као да немамо права на то, него да себе дамо вама за пример, да будете као и ми.
Јер смо вам ово заповедили кад смо били код вас. Ко неће да ради, да и не једе.
Јер чујемо да неки неуредно живе међу вама, не раде ништа, него беспосличе.
Таковима заповедамо и опомињемо их у Господу Исусу Христу, да, мирно радећи, свој хлеб једу.
Вама, пак, браћо, да не дотужи добро чинити.
А ко не послуша речи наше у (овој) посланици, тога назначите и не мешајте се с њим, да се посрами.
Али га не држите за непријатеља, него га светујте као брата.
А он, Господ мира, да вам свагда да мир на сваки начин. Господ са свима вама!
Поздрав је мојом руком, Павловом. То је знак у свакој посланици; тако пишем.
Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама!
