Прва посланица Тимотеју

Павле, апостол Христа Исуса по заповести Бога, спаситеља нашега, и Христа Исуса, наде наше,

Тимотеју, правоме сину у вери: благодат, милост и мир (ти) од Бога оца и Христа Исуса, господа нашега!

Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Македонију, заповеди некима да не уче друкчије

и да се не баве причама и родословљима којима нема краја и која пре чине препирања него ли (што помажу) Божју уредбу а спасење људи, која је заснована на вери.

А намера (наше) проповеди је: љубав од чиста срца, добре савести и вере нелицемерне.

Овога се неки одрекоше и дадоше се у празне говоре;

хтели би да буду законици, а не знају ни шта говоре ни шта тврде.

А знамо да је закон добар ако се ко њиме као што треба служи

и зна то да за праведника закона нема, него за безаконике и непокорне, за безбожнике и грешнике, за непобожне и погане, за убице оца и матере, за убице,

Тако учи еванђеље о слави блаженога Бога, које је мени поверено.

Захваљујем Христу Исусу, Господу нашем, који ми даде моћ, што ме за верна прими и постави у службу,

(мене) који сам пре био хулник, гонитељ и силеџија. Али бих помилован, јер чиних у незнању, у неверовању;

и пребогато се изли благодат Господа нашега с вером и љубављу у Христу Исусу.

Истинита је реч и достојна да је сви приме: "Христос Исус дође на свет да спасе грешике". Ја сам први међу њима,

али баш за то бих помилован, да на мени првоме покаже Христос Исус сву своју стрпљивост, да будем слика оних који ће у њега веровати за живот вечни.

А цару времена, нераспадљивоме, који се не види, јединоме Богу, вечна част и слава! Амин.

Ову, пак, заповест предајем ти, сине Тимотеју, по пређашњим пророштвима за тебе, да, оснажен њима, ратујеш добар рат,

имајући веру и добру савест. Ову неки одбацише и вера им се разби.

Међу овима су Именеј и Александар, које предадох сотони, да се науче не хулити.