Прва посланица Тимотеју
1. Тимотеју, глава 2
Молим, дакле, пре свега, да се чине мољења, молитве, молбе и захваљивања за све људе,
за цареве и за сва поглаварства, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и поштењу.
Ово је добро и пријатно пред Богом спаситељем нашим,
који хоће да се сви људи спасу и да дођу до познања истине.
Јер је један Бог и један посредник Бога и људи, човек Христос Исус,
који себе даде у откуп за све - (то беше) сведочанство (Божје) у своје време,
за које сам ја постављен као проповедник и апостол - истину говорим, не лажем - као учитељ незнабожаца у вери и истини.
Хоћу, дакле, да људи на свакоме месту, кад се моле Богу, подижу свете руке, без гнева и свађе.
Тако и жене, у пристојном оделу, са стидом и смерношћу; да украшују себе не плетеницама, златом, бисером или хаљинама скупоценим,
него, као што доликује женама које за себе говоре да су побожне: добрим делима!
Жена нека се учи мирно и са сваком покорношћу.
Али учити не допуштам жени, нити да влада мужем, него да буде мирна!
Јер је прво Адам створен, па онда Ева.
И Адам се не превари, а жена, преварена, постаде преступница.
Али ће се спасти рађањем деце, ако остану у вери, љубави и светости са смерношћу.