Прва посланица Тимотеју



1. Тимотеју, глава 2


Молим, дакле, пре свега, да се чине мољења, молитве, молбе и захваљивања за све људе,


за цареве и за сва поглаварства, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и поштењу.


Ово је добро и пријатно пред Богом спаситељем нашим,


који хоће да се сви људи спасу и да дођу до познања истине.


Јер је један Бог и један посредник Бога и људи, човек Христос Исус,

Tweet thisPost on Facebook

који себе даде у откуп за све - (то беше) сведочанство (Божје) у своје време,


за које сам ја постављен као проповедник и апостол - истину говорим, не лажем - као учитељ незнабожаца у вери и истини.

Tweet thisPost on Facebook

Хоћу, дакле, да људи на свакоме месту, кад се моле Богу, подижу свете руке, без гнева и свађе.


Тако и жене, у пристојном оделу, са стидом и смерношћу; да украшују себе не плетеницама, златом, бисером или хаљинама скупоценим,

Tweet thisPost on Facebook

него, као што доликује женама које за себе говоре да су побожне: добрим делима!

Tweet thisPost on Facebook

Жена нека се учи мирно и са сваком покорношћу.

Tweet thisPost on Facebook

Али учити не допуштам жени, нити да влада мужем, него да буде мирна!

Tweet thisPost on Facebook

Јер је прво Адам створен, па онда Ева.


И Адам се не превари, а жена, преварена, постаде преступница.

Tweet thisPost on Facebook

Али ће се спасти рађањем деце, ако остану у вери, љубави и светости са смерношћу.







This goes to iframe