Посланица Титу
Титу, глава 3
Опомињи их да буду властима и поглаварствима покорни, послушни, готови на свако добро дело,
ни накога да не хуле, да се не свађају, да буду благи, сваку кротост да показују према свима људима.
Јер смо некад и ми били неразумни, непокорни, на криву путу, служили смо различним жељама и сластима, живели смо у злоћи и зависти, мрски (другима) и мрзећи један на другога.
А кад се показа доброта и човекољубље Бога, Спаситеља нашега,
не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом која наново рађа и обнавља Духом светим,
кога богато изли на нас кроз Исуса Христа, Спаситеља нашега,
да би, оправдани благодаћу његовм, постали наследници живота вечнога, као што се надамо.
Истинита је реч; и то хоћу да потврђујеш, да би се они који верују у Бога, старали да чине добра дела. То је добро и корисно људима!
А лудих препирања и родословља, свађе и препирања о закону клони се, јер је то некорисно и празно.
Човека јеретика по првоме и другом световању клони се,
знајући да се такови изопачио и греши и сам је себе осудио.
Кад пошљем к теби Артему или Тихика, дођи брзо к мени у Никопољ; јер сам намислио да онде зимујем.
Зину законика и Апола лепо опреми, да имају све што им треба.
Али и наши нека се уче чинити добра дела где је потребно, да не буду без рода.
Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави оне који нас љубе у вери. Благодат са свима вама!
