Посланица Филимону

Павле, сужањ Христа Исуса, и брат Тимотеј, миломе Филимону, помагачу нашему,

благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

Захваљујем Богу своме свагда кад те споменем у молитвама својим,

јер чујем твоју љубав и веру коју имаш према Господу Исусу и према свима светима:

да вера твоја, коју имамо заједно, буде силна у познању свакога добра што је у нама за Христа.

Велику радост и утеху имам због љубави твоје, јер си ти, брате, оснажио срца светих.

Зато, иако имам велику слободу у Христу да ти заповедим то што треба да урадиш,

али због љубави те радије молим, ја, старац Павле, а сад још и сужањ Христа Исуса,

молим те за свога сина Онисима, кога родих у оковима.

некад ти је био некористан, а сад је и теби и мени користан.

Њега шаљем теби натраг, њега, т.ј. срце своје.

Ја га хтедох задржати код себе, да ми место тебе послужи у оковима за еванђеље.

Али без твога пристанка не хтедох ништа учинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље.

Јер може бити да се само зато растаде с тобом за кратко време, да га добијеш вечно -

не више као роба, него много више од роба: као брата милога. (То је он) мени (већ) сасвим; а камо ли теби: и као човек и као хришћанин.

Ако сам ти, дакле, брат, прими га као мене.

Ако ти је учинио штету какву или ако ти је дужан што, то на мене запиши.

Ја, Павле, пишем својом руком: ја ћу платити - да ти не кажем да си и сам себе мени дужан.

Да, брате, ја бих да ме обрадујеш у Господу; развесели срце моје у Христу!

Уздајући се у твоју послушност, пишем ти; а знам да ћеш још више учинити него што кажем.

А уз то ми спреми и собу, јер се надам да ћу вашим молитвама (опет) бити дарован вама.

Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу, (па) Марко, Аристарх, Димас и Лука, помагачи моји.

Благодат Господа Исуса Христа с духом вашим!