Посланица Јеврејима

Зато и ми, кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо сваки терет и угодни грех и с трпљењем свршимо трку која нам је одређена,

гледајући на Исуса, оснивача и свршитеља вере, који је место радости коју је могао имати, претпрео крст, не марећи за срамоту, и онда сео с десне стране престола Божјег.

Помислите, дакле, на њега који је тако противљење против себе од грешника поднео, да се не уморите и да не клону душе ваше.

Још се нисте до крви противили у борби против греха,

и заборавили сте савет који вам као синовима говори: "Сине мој, не презири карања Господњег, нити клони кад те он покара;

јер кога љуби Господ, онога и кара, и бије свакога сина кога прима".

Ако трпите карање, као са синовима поступа с вама Бог. Јер где је син кога отац не кара?

Ако ли сте без карања, у коме сви добише део, онда сте копилад, а не синови.

Даље: карали су нас наши телесни оци и слушали смо их; како да не слушамо Оца духова, да би живели?

Они нас караху кратко време како им се свидело, а овај за корисно, да добијемо део од његове светости.

Јер ниједно карање, кад бива, не чини се да доноси радост, него жалост; али после даје миран род праведности онима који су њиме научени.

Зато "исправите клонуле руке и изнемогла колена"

и "поравните пут за ноге своје", да не би оно што је хромо, ишчашило ногу, него да се још излечи.

Тежите за миром са свима, и за светошћу, без које нико неће видети Господа.

Гледајте да ко не остане без благодати Божје, а не узрасте какав горак корен и не направи неред, и да се њиме не опогане многи,

да не буде ко блудник или човек овога света, као Исав, који је за једно јело дао право свога првородства.

Јер знате да је после, кад је хтео да наследи благослов, одбијен - јер не нађе места покајању, иако га је и са сузама тражио.

Јер нисте приступили гори која се може опипати и која гори, мраку, помрчини, олуји,

трубном гласу и гласу речи, за који су они који су га чули, молили да им се више не говори;

јер не могаху да поднесу заповест: "Ако се и звер дотакне горе, биће камењем убијена".

И тако страшно беше оно што се видело, да Мојсије рече: "Уплашио сам се и дркћем".

Него сте приступили Сионској гори и граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, мириадама анђела, свечаном збору

и цркви првенаца који су написани на небу, Богу, судији свих, и духовима покојних праведника,

Исусу, посреднику новога савеза, и крви кропљења, која боље говори него ли Авељева.

Гледајте да не одбијете онога који говори: јер, кад они нису утекли који су одбили онога који је говорио на земљи, а камо ли ћемо ми, ако се уклањамо од онога који говори с неба.

Његов глас потресао је онда (само) земљу, а сад је обећао: "Још ћу једанпут потреси не само земљу него и небо".

А "још једанпут" показује да ће променити оно што се као створено помиче, да остане оно што се не помиче.

Зато, примајући царство непоколебљиво, будимо захвални и служимо тако Богу по његовој вољи, с поштовањем и са страхом:

јер је Бог наш огањ који спаљује.