Посланица Јеврејима

Зато, браћо света, заједничари звања небескога, гледајте на апостола и првосветешника кога ми признајемо, Исуса,

који је веран своме створитељу, као и Мојсије што је био у свему дому његову.

Јер је овај удостојен веће славе од Мојсија, ако што већу час тог дома има онај који га је начинио.

Јер сваки дом треба неко да начини, а Бог је онај који је све начинио.

И Мојсије беше веран у свему дому његову као слуга, за сведочанство онога што је требало да се каже,

а Христос (стоји) као син над домом својим. Његов дом смо ми, ако уздање и славу наде до краја тврдо одржимо.

Зато, као што говори Дух свети: "Данас, ако чујете глас његов,

где ме кушаше оци ваши, иако су гледали дела моја

четрдесет година. Зато се расрдих на тај род и рекох: Увек лутају срцем својим. Али они не познаше путева мојих,

Зато се заклех у гневу свом: Неће ући у мир мој!"

Гледајте, браћо, да не буде у коме од вас зло срце које не верује, (готово) да отпадне од Бога живога,

него храбрите један другога сваки дан, докле се "данас" говори, да који од вас не одрвени од преваре греха.

Јер смо постали другови Христови, ако почетак уздања до краја тврдо одржимо.

Кад се каже: "Данас, ако чујете глас његов, немојте да вам одрвени срце ваше, као о буни" -

који су то чули и побунили се? Зар не сви које је Мојсије извео из Египта?

А на кога се срдио четрдесет година? Није ли на оне који су згрешили и чија су телеса попадала у пустињи?

Којима се заклео да неће ући у мир његов? Онима који су били непослушни.

И видимо да нису могли ући зато што нису веровали.