Посланица Јеврејима
Јеврејима, глава 5
Јер сваки првосвештеник који се из људи узима, поставља се да буде посредник између људи и Бога, да приноси даре и жртве за грехе,
као човек који може бити благ према онима који греше и залазе, јер је и сам под слабошћу,
и због ње мора како за народ тако и за самога себе да приноси жртве за грехе.
И нико не присваја сам себи ове части, него, као и Арон, позван од Бога.
Тако и Христос не прослави сам себе да буде првосвештеник, него онај који му рече: "Ти си Син мој, ја сам те данас родио",
као што и на другом месту говори: "Ти си свештеник вечни, као што је Мелхиседек".
Он за свога земаљског живота с великом виком и са сузама принесе молитве и мољења к ономе који га је могао избавити од смрти, и би услишен за побожност своју.
Иако је био Син, од онога што је претрпео научи се послушности,
и, савршивши се, постаде свима који га слушају узрок спасења вечнога,
назван од Бога "првосвештеник као што је Мелхиседек".
О томе бисмо имали много говорити, али би било тешко протумачити, јер сте постали наглуви.
Јер ви који би требали да сте учитељи по времену, опет требате да вас ко учи прве почетке речи Божјих, и опет требате млека, а не тврде хране.
Јер који се год храни млеком, не разуме речи о праведности, јер је дете.
А тврда је храна за савршене, чија су чула дугим учењем обучена за разликовање добра и зла.
