Посланица Јеврејима
Јеврејима, глава 6
Зато оставимо почетак Христове науке и подигнимо се до савршенства, и не постављајмо опет темеља одустајањем од мртвих дела, вером у Бога,
науком о крштењу, метањем руку, ускрсом мртвих и судом вечним.
И то ћемо учинити, ако Бог да.
Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дара небескога, примили Духа светога,
окусили добре речи Божје и силе будућег света,
па онда (ипак) отпали, опет обновити за покајање, јер они на своју пропаст распињу и срамоте Сина Божјег.
Јер земља која пије кишу што често на њу пада и рађа корисно поврће онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога;
а која рађа трње и чкаљ, не ваља и није далеко од клетве, чији је крај: у огањ!
Али за вас смо, мили, сигурни да сте бољи и да сте на путу спасења, иако овако говоримо.
Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и љубав коју сте показали према имену његову, послуживши и (још увек) служећи светим.
Али желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност за пуну наду до краја,
да не будете лени, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећања.
Кад, наиме, Бог обећа Авраму, не имајући никога већега да се њиме закуне, закле се собом
и рече. "Заиста ћу те благословити и умножити".
И тако је стрпљиво чекао и добио је обећање.
Јер се људи куну већим, и заклетвом потврђују речено и ућуткују свако противно тврђење.
Зато и Бог, кад хтеде наследницима обећања боље да покаже тврђу воље своје, употреби заклетву,
да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали сигурну утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која је пред нама.
Њу имамо као тврдо и поуздано сидро душе, које улази и за завесу,
куда напред уђе за нас Исус, поставши, слично Мелхиседеку, првосвештеник вечни.
