Посланица Јеврејима
Јеврејима, глава 7
Јер овај Мелхиседек, цар салимски, свештеник Бога највишега, који срете Аврама кад се враћаше после победе над царевима и благослови га,
коме Аврам даде и десетак од свега, чије име, преведено, значи цар праведни, а који се зове и цар салимски, т.ј. цар мира,
баз оца, без матере, без родословља, не имајући ни почетка данима ни свршетка животу, сличан Сину Божјем, остаје свештеник до века.
Погледајте само колики је овај коме Аврам, патријарх, даде десетак од плена!
Истина, и они од синова Левијевих који су свештеници, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, т.ј. од браће своје, иако су (и ови) изишли из бедара Аврамових.
Али онај који није био од њихова рода, узео је десетак од Аврама и благословио је онога који је имао обећање.
А нема сумње да веће благосиља мање.
И овде узимају десетак људи који умиру, а онде онај за кога се сведочи да живи.
И, да тако кажем, кроз Аврама је и Левије, који узима десетак, дао десетак:
Јер беше још у бедрима очиним кад овога срете Мелхиседек.
Да је, дакле, (већ) левитско свештенство донело савршенство - јер је народ под њим добио закон -, каква би онда још потреба била постављати другог свештеника, "као што је Мелхиседек", а не звати га "као што је Арон"?
Јер, кад се мења свештенство, мора се и закон променити.
Јер за кога се ово говори, од другога је племена, од кога нико није служио код жртвеника.
Јер је познато да је Господ наш од племена Јудина изишао, коме племену Мојсије не рече ништа о свештеницима.
И још је много јасније, кад се поставља други свештеник, сличан Мелхиседеку,
који то није постао по закону људске заповести, него по сили живота вечнога.
Јер стоји: "Ти си свештеник вечни, као што је Мелхиседек".
Укида се, наиме, пређашња заповест, што је била слаба и залудна;
јер закон није ништа савршио. Али се уводи боља нада, кроз коју се приближујемо Богу.
И уколико не без заклетве, - јер су они други без заклетве постали свештеници,
А он са заклетвом онога који му говори: "Заклео се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник до века" -
утолико је Исус бољега савеза постао јемац.
И оних је свештеника више, јер им смрт не да да остану то;
а он, зато што остаје вечно, има вечно свештенство.
Зато и може увек спасти оне који кроза њ долазе к Богу; јер свагда живи, да би се могао молити за њих.
Јер такав нам је требао првосвештеник: свет, безгрешан, чист, који је одвојен од грешника и виши од небеса;
коме није потребно сваки дан, као првосвештеницима, прво за своје грехе жртве приносити,а потом за народне: јер је он ово учинио једанпут за свагда, кад је себе принео.
Закон поставља за првосвештенике слабе људе, а реч заклетве, речене после закона, вечно савршенога Сина.
