Посланица Јеврејима

Имао је, истина, и први (савез) правила за службу Божју и светињу земаљску.

јер предњи део скиније беше (овако) уређен: у њему беше светњак, сто и постављени хлебови, и то се зове "Свето".

А за другом завесом беше део скиније који се зове "Најсветије",

са златним кадионим жртвеником и ковчегом савеза, окованим свуда златом, у коме беше златан суд с маном, палица Аронова која је процветала и плоче савеза,

а више њега беху херувими славе, који осењаваху поклопац очишћења - али о томе се сад не може говорити редом.

Према овоме уређењу улазе свештеници у предњи део скиније свагда, да сврше службу своју,

а у стражњи део једанпут у години само првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне грехе.

Овим Дух свети показује то, да се још не види пут у светињу, док стоји прва скинија,

која је само слика за садашње време, јер се у њој приносе дари и жртве које не могу да саврше савест онога који служи Богу,

(јер су) само у јелима, пићима и различним прањима - заповести за тело, које вреде до времена савршенства.

А Христос дође као првосвештеник будућих добара и уђе једнапут за свагда у светињу кроз већу и савршенију скинију, која није руком начињена, т.ј. није од овога света,

и не с крвљу јарчијом и јунчијом, него са својом крвљу, и нађе вечни откуп.

Јер кад (већ) крв јарчија и јунчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту,

И зато је посредник новоме савезу, да би - пошто се догодила смрт за откуп од преступака у првом савезу - позвани примили обећање вечнога наследства.

Јер где је тестамент, мора прво да умре тестатор.

Јер тестамент вреди само по смрти; никад не вреди док је тестатор (још) жив.

Зато ни први (савез) није посвећен без крви.

Кад је, наиме, Мојсије изговорио све заповести у закону свему народу, узео је крв јунчију и јарчију с водом, с цвеном вуном и исопом и покропио је саму књигу и сав народ

говорећи: "Ово је крв савеза који је Бог склопио с вама".

А исто тако је покропио крвљу и скинију и све судове службене.

И готово све се чисти крвљу по закону, и без пролевања крви нема опроштења.

Морају се, дакле, слике небеских ствари овим чистити, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.

Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је (само) слика праве, него у само небо, да се сад покаже пред лицем Божјим за нас,

и не (уђе), да би много пута принео себе, као што првосвештеник сваке године улази у светињу с туђом крвљу:

иначе би морао много пута страдати од постања света; а сад се једанпут јавио, на свршетку времена, да својом жртвом уништи грех.

И као што је људима одређено једанпут умрети, а потом суд,

тако ће се и Христос, пошто је једанпут принесен на жртву, да узме грехе многих, другипут јавити без греха, на спасење онима који га чекају.