Посланица Јаковљева
Јаковљева, глава 4
Откуда ратови и откуда борбе међу вама? Не отуда ли: од сласти ваших, које се боре у удима вашим?
Желите, и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете. Немате, јер не иштете;
иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим потрошите.
Прељубочинци! Не знате ли да је пријатељство овога света непријатељство Богу? Ко хоће свету пријатељ да буде, постаје непријатељ Божји.
Или мислите да писмо узалуд говори "Са завишћу тежи за духом што га је уселио у нас"?
Али даје и већу благодат. Зато говори: "Бог се поноситима супроти, а понизнима даје благодат".
Покорите се, дакле, Богу, а противите се ђаволу, и побећи ће од вас.
Приближите се Богу, и он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, и осветите срца, ви непостојани!
Трпите, тугујте, плачите! Смех ваш нека се претвори у жалост, и радост у тугу.
Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
Не опадајте један другога, браћо! Ко опада брата или суди брату своме, опада закон и суди закону. А ако судиш закону, онда ниси творац закона, него судија.
А само је један законодавац и судија, онај који може спасти и погубити. А ти ко си што судиш ближњему?
Де сад ви који говорите: "Данас или сутра поћи ћемо у тај и тај град, бићемо, онде годину дана, трговаћемо и добијаћемо" -
ви који не знате шта ће бити сутра! Јер шта је ваш живот? Ви сте дим који се замало покаже и онда га нестане.
Место да говорите: "Ако Господ хоће, живећемо и учинићемо ово или оно".
А овако се хвалите и размећете. Свака је така хвала зла.
Ко, дакле, зна добро чинити и не чини, грех му је.
