Прва посланица Петрова

Одбаците, дакле, сваку злоћу, сваку превару, претварање, завист и сва опадања,

и као новорођена деца желите духовног, правог млека, да о њему узрастете за спасење,

ако сте заиста "окусили да је добар Господ".

Долазите к њему, камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али у Бога је изабран и драгоцен,

и зидајте се и сами као живо камење у кућу духовну, у свештенство свето, да приносите духовне жртве, које су Богу угодне кроз Исуса Христа.

Зато стоји написано у писму: "Ево, мећем у Сиону камен угаони, избран и скупоцен, и ко у њега верује, неће се постидети".

Вама, дакле, који верујете: част; а онима који не верују: (речи): "камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони"

А ви сте род избран, царско свештенство, народ свет, народ стечен, да објавите чудеса онога који вас је из таме дозвао к својој чудесној светлости.

Који некад нисте били народ, а сад сте народ Божји; који нисте били помиловани, а сад сте помиловани.

Љубазни, молим вас као дошљаке и туђине, да се чувате од грешних жеља, које војују на душу.

Владајте се добром међу незнабошцима, да би, кад вас опадају као злочинце, видели ваша добра дела и славили Бога у дан похођења.

Господа ради будите покорни свакоме људском реду: ако цару, као господару;

ако ли намесницима, као његовим посланицима, да казне злочинце, а похвале доброчинце.

Јер је тако воља Божја, да добрим делима ућуткате незнање безумних људи,

као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач злоће, него као слуге Божје.

Поштујте свакога, браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

Робови, са сваким страхом будите покорни господарима, не само добрима и кроткима, него и злима.

Јер то је угодно (пред Богом), кад ко Бога ради подноси жалости, страдајући на правди.

Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него, ако добро чинећи муке трпите, то је угодно пред Богом.

Јер сте на то позвани, јер и Христос пострада за вас и остави вам углед да идете његовим трагом.

Он грехе не учини и у његовим се устима не нађе превара.

Он није ружио кад су га ружили, није претио кад је трпео, него је то остављао ономе који право суди.

Он је грехе наше сам изнео на телу своме на дрво, да за грехе умремо и за праведност живимо: његовим сте се ранама исцелили.

Јер сте били као изгубљене овце, но сад сте се вратили пастиру и чувару душа својих.