Прва посланица Петрова

пасите стадо Божје које вам је предато, не силом, него својевољно, како Бог хоће, не за срамни добитак, него драге воље,

не као тирани оних који вам припадају, него будите пример стаду.

И кад се јави поглавар пастирски, примићете венац славе који неће увенути.

Тако и ви млађи, слушајте старешине. А сви будите један другоме понизни, јер се Бог поноситима противи, а понизнима даје благодат.

Понизите се, дакле, под силну руку Божју, да вас повиси кад дође време,

и баците све своје бриге на њега, јер се он брине за вас.

Будите трезни и пазите! Ваш противник, ђаво, иде као лав који риче и тражи кога да прождере.

Противите му се, тврди у вери, знајући да се иста та страдања догађају вашој браћи по (свему) свету.

А Бог сваке благодати, који вас је у Христу позвао на вечну своју славу, он ће вас, после кратког страдања, савршити, утврдити, оснажити, утемељити.

Његова је сила до века! Амин.

По Силвану, као што мислим, верноме брату написах вам ово мало, светујући вас и сведочећи да је то права благодат Божја у којој стојите.

Поздравља вас с вама избрана (црква) у Вавилону и Марко, син мој.

Поздравите један другога целивом љубави. Мир вам свима који сте у Христу!