Друга посланица Петрова

А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети опасне лажне науке, одрицаће се господара који их је искупио и довешће себи брзу пропаст.

И многи ће поћи за њиховим разузданим животом, због којих ће се хулити на пут истине.

И у (своме) лакомству вараће вас измишљеним речима; али њихов суд одавно не доцни и пропаст њихова не дрема.

Јер, кад Бог не поштеде (ни) анђела који згрешише, него их баци у мрачне пећине тартара и предаде их да се чувају за суд,

и (кад) не поштеде (ни) старога света, него, кад наведе потоп на свет безбожнички, сачува (само), са још седморо њих, Ноја, проповедника праведности,

и (кад) сажеже градове Содом и Гомор и (тако) их осуди на пропаст и постави за пример будућим безбожницима,

и (кад) избави праведнога Лота, кога је мучио разуздани живот грешника:

јер, гледајући и слушајући, мучио је праведник, живећи међу њима, од дана до дана своју праведну душу (њиховим) безаконим делима,

(то онда) зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике чувати за казну на дан судни,

а особито оне који у прљавој жељи иду за месом и презиру господство. Дрски, безобразни људи, хуле на славе и не стрепе,

кад анђели, који имају већу снагу и силу, не изричу над њима хулнога суда пред Господом.

А ови, као неразумне животиње, од природе створене за то да се хватају и уништавају, хуле на оно што не знају, па ће с пропашћу њиховом и сами пропасти,

без неправедне плате. Мисле да је сласт частити се дању, гадови и неваљалци, који се часте својим преварама кад с вама једу.

Очи су им пуне прељубочинства и несите греха, примамљују неутврђене душе, имају срце научено лакомству, деца клетве!

Оставише прави пут, зађоше и пођоше путем Валама Веорова, коме омиле плата неправедна,

али би покаран за своје зло дело: немо живинче проговори гласом човечјим и спречи безумље пророково.

То су безводни извори и облаци које гоне ветрови, за које се чува тамни мрак

Јер надувеним говорима, без садржине, помоћу жеља меса и разузданошћу маме оне који су скоро побегли од оних који живе у превари.

Обећавају им слободу, а сами су робови пропасти; јер, од кога је ко надвладан, томе (и) робује.

Јер би им боље било да нису познали пута праведности, него што су се, пошто су га познали, окренули од свете заповести која им је предана.

За њих важи истинита пословица: "Пас се вратио на своју бљувотину" и "Окупа се свиња, да се (опет) каљужа".