Прва посланица Јованова



1. Јованова, глава 3


Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божја назовемо, и јесмо то. Зато нас свет не познаје, што њега не позна.


Љубазни, сад смо деца Божја, и још се не показа шта ћемо бити. Знамо да ћемо, кад се покаже, бити као и он, јер ћемо га видети као што јесте.


И сваки који ову наду има у њега, посвећује себе, као и он што је свет.

Tweet thisPost on Facebook

Сваки који чини грех, и безакоње чини, и грех је безакоње.

Tweet thisPost on Facebook

И знате да се он јавио да уништи грехе, и греха у њему нема.


Који год у њему стоји, не греши; који год греши, није га видео, нити га је познао.

Tweet thisPost on Facebook

Дечице, нико да вас не вара! Који твори оно што је право, праведан је, као што је он праведан.


Који твори грех, од ђавола је; јер ђаво греши од почетка. За то се јавио Син Божји, да разори дела ђавоља.


Који је год рођен од Бога, не чини греха, јер његово семе стоји у њему; и не може грешити, јер је рођен од Бога.


По том се познају деца Божја и деца ђавоља: који год не твори оно што је право, није од Бога, и који не љуби брата свога.


Јер је ово глас који сте чули од почетка: да љубимо један другога.


Не као што Каин беше од нечастивога и уби брата свога. И зашто га уби? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.


Не чудите се, брћао, што свет мрзи на вас.

Tweet thisPost on Facebook

Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; ко не љуби, остаје у смрти.

Tweet thisPost on Facebook

Сваки који мрзи на брата свога, крвник је људски, и знате да ниједан крвник људски нема у себи вечнога живота.


По том смо познали љубав, што је он живот свој дао за нас; и ми смо дужни дати живот за браћу.


А који има богатства овога света и види брата свога у невољи и затвори срце своје од њега, како може бити љубав Божја у њему?


Дечице, не љубимо речју и језиком, него делом и истином!

Tweet thisPost on Facebook

По том ћемо познати да смо од истине, и умирићемо пред њим срца своја;


јер, ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашега и зна све.


Љубазни, ако (нас) не осуђује срце, имамо слободу пред Богом,


и примамо од њега оно што иштемо, јер заповести његове држимо и чинимо што је њему угодно.


И ово је заповест његова, да верујемо у име Сина његова Исуса Христа и да љубимо један другога, као што нам је заповедио.


И који држи заповести његове, стоји у њему и он у њему. И по том познајемо да је у нама: по Духу кога нам је дао.







This goes to iframe