Трећа посланица Јованова

Старешина Гају љубазноме, кога ја заиста љубим.

Љубазни, желим да ти у свему буде добро и да будеш здрав, као што је твојој души добро.

Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти по истини живиш.

Немам веће радости од ове, да чујем да моја деца по истини живе.

Ови посведочише твоју љубав пред црквом, и добро ћеш учинити ако их опремиш као што се пристоји пред Богом.

Јер имена (Исусова) ради изиђоше, и не примају ништа од незнабожаца.

Ми смо, дакле, дужни помагати такове, да будемо помагачи истини.

Писао сам нешто цркви, али Диотреф, који жели да буде први међу њима, не прима нас.

Зато ћу му, кад дођем, споменути његова дела што их твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима и забрањује онима који би хтели (да их примају), и гони их из цркве.

Љубазни, не угледај се на зло, него на добро. Који добро чини, од Бога је; који зло чини, није видео Бога.

Димитрија су сви хвалили, па и сама истина; а и ми га хвалимо, и ти знаш: сведочанство је наше истинито.

Много бих ти имао писати, али нећу мастилом и пером да ти пишем.

Него се надам да ћу те скоро видети, и онда ћемо наустице говорити.

Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздарви пријатеље поименце.