Откривење Јованово
Откривење, глава 14
И видех, и гле, јагње стајаше на Сионској гори, и с њим њих 144.000, који имаху име његово и име Оца његова написано на челима својим.
И чух глас с неба као шуштање вода многих и као јаку грмљавину, и глас што га чух, беше као глас певача који певају уз гитаре своје.
И певаху нову песму пред престолом, пред четири жива створења и пред старешинама; и нико не могаше научити песме, осим оних 144.000 који су откупљени од земље.
Ово су који се не опоганише женама; као девојке су. Ово су који иду за Јагњетом куда оно иде. Ови су откупљени од људи као првенци Богу и Јагњету.
И у устима њиховим не нађе се лаж, без мане су.
И видех другог анђела где лети посред неба с вечним еванђељем, да га објави онима који живе на земљи, свакоме народу, племену и језику.
И викаше гласно: Бојте се Бога и подајте му славу, јер дође час суда његова, и поклоните се ономе који је створио небо и земљу, море и изворе водене!
И дође други анђео и викаше: Паде, паде Вавилон велики, који је вином свога страснога блуда напојио све народе!
И за њима дође трећи анђео и викаше гласно: Ко се клања звери и слици њезиној, и прима жиг на чело своје или на руку своју,
и сам ће пити од вина гнева Божјега, које је непомешано уточено у чашу гнева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред светим анђелима и пред Јагњетом.
И дим мучења њихова дизаће се вечно, и неће имати мира дан и ноћ они који се клањају звери и слици њезиној, и који примају жиг имена њезина.
Овде је трпљење светих, који држе заповести Божје и веру Исусову.
И чух глас с неба где говори: Напиши: Благо одсад мртвима који умиру у Господу! Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду с њима.
И видех, и гле, облак бео, и на облаку сеђаше неко, сличан сину човечјем, са златним венцем на глави и са оштрим српом у руци.
И други један анђео изиђе из храма и викаше гласно ономе што сеђаше на облаку: Пошљи срп свој и жњи; јер дође време да се жње, јер се осуши жетва земаљска!
И онај што сеђаше на облаку, баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.
И други анђео изиђе из храма што је на небу, и имаше и он оштар срп.
И од жртвеника дође други анђео, који је имао власт над огњем, и повика гласно ономе са оштрим српом и рече: Пошљи свој оштри срп и одрежи грожђе чокота земаљскога, јер сазреше пуца његова!
И баци анђео срп свој на земљу, обра чокот земаљски и метну у велики тесак гнева Божјега.
И тесак се изгази изван града, и изиђе крв из теска до узда коњима, хиљаду и шест стотина стадија.
