Откривење Јованово



Откривење, глава 16


И чух снажан глас из храма где говори седморици анђела: Идите и излијте седам чаша гнева Божјега на земљу!

Tweet thisPost on Facebook

И отиде први и изли чашу своју на земљу: и посташе зле и љуте ране на људима који имају жиг зверин и који се клањају слици њезиној.


И други изли чашу своју у море, и поста крв као од мртваца, и све живо умре у мору.


И трећи изли чашу своју на реке и на изворе водене: и поста крв.


И чух анђела воденога где говори: Праведан си, који јеси и који си био, Свети, што си ово судио;


јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију: заслужили су то.


И чух жртвеник где говори: Да, Господе Боже, Свемогући, истинити су и прави судови твоји!


И четврти изли чашу своју на сунце: и даде му се да жеже људе огњем.


И опалише се људи од велиек врућине, и хулише на име Бога који имаше власт над овим злима, и не покајаше се да му даду славу.


И пети изли чашу своју на престо зверин; и царство њено поста мрачно, и гризли су језике своје од бола,


и хулише на Бога небескога од бола и од рана својих, и не покајаше се за дела своја.

Tweet thisPost on Facebook

И шести изли чашу своју на велику реку Еуфрат, и пресахну вода његова, да се приправи пут царевима источним


и видех из уста аждајиних, из уста звериних и из уста лажнога пророка где изиђоше три нечиста духа као жабе:


то су, наиме, духови демонски, који чине чудеса, који излазе к царевима свега света, да их скупе на бој за велики дан Бога свемогућега.


Ево идем као лупеж. Благо ономе који је будан и чува хаљине своје, да не иде го и да се не види срамота његова!


И сабра их на место које се јеврејски зове Хармагедон.

Tweet thisPost on Facebook

И седми изли чашу своју по ваздуху, и чу се снажан глас из храма, од престола: Свршило се!


И насташе муње, тутњава и громови, и би велик потрес, какав никад не би откако су људи на земљи; тако велик потрес!


И велики град раздели се на три дела, и градови незнабожачки падоше. и Бог се сети великога Вавилона, да му да чашу вина свога љутога гнева.


И сва острва несташе, и гора не беше више.


И град велики, тежине талантове, паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла граднога, јер врло велико беше зло његово.








This goes to iframe